Dimer (hemija)
Dimer je hemijski entitet koji se sastoji od dve strukturno slične podjedinica, monomera, koji su vezani bilo jakim ili slabim vezama.[1]
Dimer koji je stabilniji u svom pobuđenom u odnosu na osnovno stanje je egzimer.
Organska hemija
[уреди | уреди извор]
Molekularni dimeri se često formiraju reakcijom dva identična jedinjenja, npr.: 2A → A-A. U ovoj reakciji monomer "A" se dimerizuje i daje dimer "A-A". Na primer Diaminokarbeni se dimerizuju u tetraaminoetilene[2]:
- 2 C(NR2)2 → (R2N)2C=C(NR2)2
Sirćetna kiselina formira dimer u gasnoj fazi, u kome su monomerne jedinice vezane vodoničnim vezama. Pod specijalnim uslovima, većina molekula koji sadrže OH-grupe formira dimere, npr. dimer vode.
Diciklopentadien je asimetrični dimer dva molekula ciklopentadiena koji su reagovali u Diels-Alderovoj reakciji. Nakon zagrevanje, on se razlaže (podleže retro-Diels-Alderovoj reakciji) i daje dva identična monomera:
- C10H12 → 2 C5H6
Termin homodimer se koristi kad su dva molekula identična (e.g. A-A), i heterodimer kad nisu (e.g. A-B). Reverzna reakcije dimerizacije se naziva disocijacijom.
Vidi još
[уреди | уреди извор]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ IUPAC. „dimerization”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
Literatura
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
