Džon Džordž Kemeni
| Džon Džordž Kemeni | |
|---|---|
 Džon Džordž Kemeni | |
| Ime po rođenju | John George Kemeny |
| Datum rođenja | 31 maj, 1926 |
| Mesto rođenja | Budimpešta Mađarska |
| Datum smrti | 26. decembar 1992. (66 god.) |
| Mesto smrti | Hanover, Nju Hempšir Sjedinjene Države |
| Prebivalište | SAD |
| Državljanstvo | mađarsko |
| Obrazovanje | Univerzitet Prinston |
| Zanimanje | Predsednik Dartmut koledža |
Džon Džordž Kemeni (rođen kao Kemény János György; 31. maj 1926[1] – 36. decembar 1992) bio je američki matematičar mađarskog porekla, informatičar,[2][3][4] i prosvetni radnik, koji je najpoznatiji po razvoju[5] programskog jezika Bejsik[6][7][8] 1964. godine sa Tomasom Kuncom.[9][10][11] Kemeni je služio kao 13. predsednik Dartmut koledža od 1970 do 1981 i bio je pionir u oblasti upotrebe računara u univerzitetskom obrazovanju. Kemeni je predsedavao predsedničkom komisijom koja je istraživala Incident na ostrvu Tri milje 1979. godine.[5] Prema Đerđu Marksu on je bio jedan od Marsovaca.[12]
Detinjstvo i mladost
[уреди | уреди извор]Rođen u Budimpešti u Mađarskoj u jevrejskoj porodici,[1] Kemeni je pohađao privatnu osnovnu školu Rac u Budimpešti i jedan od njegovih drugova i razreda je bio Nandor Balaca. Njegov otac je 1938. godine otputovao za Sjedinjene Države. Godine 1940, on je odveo celu porodicu Kemeni u Sjedinjene Države[1] kada je usvajanje drugog antijevrejskog zakona u Mađarskoj postalo neminovno.[13] Njegov deda je, međutim, odbio da napusti zemlju i stradao je u holokaustu, zajedno sa njegovom tetkom i ujakom.[14] Porodica Kemeni se nastanila u Njujork Sitiju, gde je Džon pohađao srednju školu Džordž Vašington. On je diplomirao sa najboljim rezultatima u svojoj klasi tri godine kasnije.[5] Godine 1943,[1] Kemeni se upisao na Univerzitet Prinston gde je studirao matematiku i filozofiju, ali mu je tokom studija uzeo slobodnu godinu, kako bi radio na Menhetn projektu u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu, gde mu je šef bio Ričard Fejnman. Tamo je takođe radio sa Džonom fon Nojmanom. Vrativši se u Prinston, Kemeni je diplomirao sa diplomom A.B. iz matematike 1946. godine, nakon što je završio seniorsku tezu, pod nazivom „Ekvivalentni logički sistemi”, pod nadzorom Alonzo Čerča.[15] On je zatim ostao na Prinstonu kako bi nastavio postdiplomske studije i doktorirao u oblasti matematike 1949. godine, nakon što je kompletirao doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija tipova vs. teorija skupova”, takođe pod nadzorom Alonza Čerča.[5][16] On je radio je kao matematički asistant Alberta Ajnštajna tokom diplomske škole.[1]
Karijera
[уреди | уреди извор]Kemeni je postavljen za redovnog profesora na Odeljenju matematike u Dartmutu 1953. godine, kad je imao 27 godina.[1] Dve godine kasnije postao je predsednik odeljenja i tu funkciju je obavljao do 1967. godini. Kemeni se upustio u razvoj nastavnog plana i programa kada je uveo kurseve Konačne matematike. On se udružio sa Džeraldom L. Tompsonom i Dž. Lori Snelom kako bi napisao Uvod u konačnu matematiku (1957) za studente biologije i društvenih nauka. Profesori sa odeljenja za matematiku u Dartmutu takođe su napisali Konačne matematičke strukture (1959) i Konačnu matematiku sa poslovnim aplikacijama (1962). Ostali fakulteti i univerziteti pratili su njihovo vođstvo, a još nekoliko udžbenika konačne matematike bilo je napisano na drugim mestima. Tema lanaca Markova bila je naročito popularna, te se Kemeni udružio s Dž. Lori Snelom da objavi Konačne lance Markova (1960) da bi dao uvodni školski udžbenik. Uzimajući u obzir napretke u upotrebi teorije potencijala koje je ostvario Dž. A. Hant, oni su napisali Neprebrojive lance Markova 1966. godine.[17] Ovaj udžbenik, podesan za napredne seminare,[18] doživeo je drugo izdanje 1976. godine, kada je uključeno dodatno poglavlje o slučajnim poljima Dejvida Grifita.
Kemeni i Kurc su bili pioniri u korišćenju računara za obične ljude. Nakon ranih eksperimenata sa LGP-30, on su izumeli programski jezik Bejsik 1964. godine, kao i jedan od prvih svetskih sistema sa razdeljivanjem vremena, Dartmutski sistem raspodele vremena (engl. Dartmouth Time-Sharing System - DTSS). Godine 1974, Američka federacija društava za obradu informacija dodeljivala je nagradu Kemeniju i Kurcu na Nacionalnoj računarskoj konferenciji za njihov rad na Bejziku i vremenskoj raspodeli.[19] Bejzik je bio jezik koji se koristio u većini softvera napisanog tokom uspona Epl II, Komodora, TRS-80 i IBM PC-a tokom 80-ih.
Smrt
[уреди | уреди извор]
Džon Kemeni je umro u svojoj 66. godini, usled zatajanje srca u Lebanon u Nju Hempširu[5] dana 26. decembra 1992.[13] On je živeo u Etni, u blizini Dartmut kampusa.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Weibel, Peter (2005). Beyond Art - A Third Culture : a Comparative Study in Cultures, Art, and Science in 20th Century Austria and Hungary. Springer. стр. 350. ISBN 3-211-24562-6.
- ^ Orsucci, Franco F.; Sala, Nicoletta (2008). Reflexing Interfaces: The Complex Coevolution of Information Technology Ecosystems, Information Science Reference. стр. 335. ISBN 978-1599046273.
- ^ „Computer and Information Research Scientists”. U.S. Bureau of Labor Statistics. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 2019-09-09.
- ^ „Fields of Employment for Physics Bachelors in the Private Sector, tuty of 2010 & 2012 Combined”. American Physical Society. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г. Приступљено 2019-09-09.
- ^ а б в г д Faison, Seth (1992-12-27). „John Kemeny, 66, Computer Pioneer and Educator (obituary)”. The New York Times. Приступљено 2008-02-02.
- ^ Kemeny, John G.; Kurtz, Thomas E. (1963). Basic: a manual for BASIC, the elementary algebraic language designed for use with the Dartmouth Time Sharing System (PDF) (на језику: енглески) (1st изд.). Hanover, N.H.: Dartmouth College Computation Center. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
- ^ Ramel, David (2019-02-12). „VB.NET Popularity Still Rising”. Visual Studio Magazine. Приступљено 2023-03-28.
- ^ Swersky, David (2023-01-25). „40 most popular programming languages 2023: When and how to use them”. Raygun. Приступљено 2023-03-25.
- ^ Brigham Narins (ур.). „Thomas Eugene Kurtz”. World of Computer Science. 1. стр. 337. ISBN 978-0-7876-5066-7. Приступљено 2010-01-15.
- ^ „Thomas E. Kurtz - IEEE Computer Society”. IEEE Computer Society. 27. 4. 2018. Приступљено 2023-09-01.
- ^ „ACM Fellows Award”. Fellows.acm.org. Архивирано из оригинала 2012-01-21. г. Приступљено 2010-01-15.
- ^ A marslakók legendája Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2022) - György Marx
- ^ а б Ohles, Frederik; Shirley M. Ohles; John G. Ramsay (1997). Biographical Dictionary of Modern American Educators
. Greenwood Publishing Group. стр. 189. ISBN 0-313-29133-0.
- ^ „True Basic. A sketch of John Kemeny” (PDF). Dartmouth Alumni Magazine. 2001-12-13. Приступљено 2012-07-23.
- ^ Kemeny, John G. (1946). Equivalent logical systems (на језику: енглески). Princeton, NJ: Department of Mathematics.
- ^ Kemeny, John George (1949). Type-theory vs. set-theory (на језику: енглески).
- ^ J. L. Doob (1966) Review: Denumerable Markov Chains, id 0207042
- ^ Preface, page vi
- ^ „TRANSCRIPTS OF 1974 National Computer Conference Pioneer Day Session”. Dartmouth Time Sharing System. Dartmouth College.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Sammet, Jean E. (1969). Programming languages: history and fundamentals (на језику: енглески). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall. OCLC 819683527.
- Kurtz, Thomas E. (1981). „BASIC”. Ур.: Wexelblat, Richard. History of programming languages. History of Programming Languages I. New York: ACM. стр. 515–537. ISBN 978-0127450407. doi:10.1145/800025.1198404.
- Kemeny, John G.; Kurtz, Thomas E. (1985). Back To BASIC: The History, Corruption, and Future of the Language. Addison-Wesley. стр. 141. ISBN 9780201134339. OCLC 11399298.
- Lien, David A. (1986). The Basic Handbook: Encyclopedia of the BASIC Computer Language (3rd изд.). Compusoft Publishing. ISBN 9780932760333. OCLC 12548310.
- „Fifty Years of BASIC, the Programming Language That Made Computers Personal”. Time. 29. 4. 2014.
- „High Math at Hanover”. Time. 23. 2. 1959.
- Rankin, Joy Lisi (2018), A People's History of Computing in the United States, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 9780674970977
- „BASIC”. Jargon File. Приступљено 13. 6. 2017.
- „Thomas E. Kurtz – History of Computer Programming Languages”. cis-alumni.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2017.
- Alfred, Randy (5. 1. 2008). „May 1, 1964: First Basic Program Runs”. Wired. Приступљено 13. 6. 2017.
- Brooks, David (11. 6. 2019). „Finally, a historical marker that talks about something important”. Concord Monitor. Архивирано из оригинала 11. 6. 2019. г. Приступљено 11. 8. 2019.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- The Papers of John G. Kemeny in the Dartmouth College Library Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2018)
- Posted in the article with permission from Dartmouth College
- Dartmouth Wheelock Succession
- Bio at Bellevue C.C. site
- A sketch of John Kemeny for the Dartmouth Alumni Magazine
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Džon Džordž Kemeni”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Džon Džordž Kemeni на сајту MGP (језик: енглески)
- Interview with Kemeny about his experience at Princeton
- True Basic Inc. information
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
