Cefiksim
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(6R,7R)-7[2-(2-Amino-1,3-thiazol-4-il)-2-(karboksmetoksimino)acetil]amino3-etenil-8-okso-5-tia-1-azabiciklo[4.2.0]okt-2-en-2-karboksilna kiselina | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Supraks, druga[1] |
| Drugs.com | Monografija |
| MedlinePlus | a690007 |
| Podaci o licenci |
|
| Način primene | oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 30 do 50%[3] |
| Vezivanje proteina | Približno 60% |
| Poluvreme eliminacije | Promenljivo u proseku 3 do 4 sata |
| Izlučivanje | renalno i bilijarno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 79350-37-1  |
| ATC kod | J01DD08 (WHO) |
| PubChem | CID 5362065 |
| DrugBank | DB00671 |
| ChemSpider | 4514923 |
| UNII | XZ7BG04GJX |
| KEGG | D00258 |
| ChEBI | CHEBI:472657 |
| ChEMBL | CHEMBL1541 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C16H15N5O7S2 |
| Molarna masa | 453,44 g·mol−1 |
| |
| |
Cefiksim, koji se između ostalog prodaje pod brendom supraks, je antibiotik koji se koristi za lečenje brojnih bakterijskih infekcija.[3] Ove infekcije uključuju upalu srednjeg uva, strep grla, pneumoniju, infekcije urinarnog trakta, gonoreju i lajmsku bolest.[3] Za gonoreju je obično potrebna samo jedna doza.[4] U Sjedinjenim Državama to je druga linija lečenja nakon ceftriaksona za gonoreju.[3] Uzima se oralno.[3]
Uobičajeni neželjeni efekti uključuju dijareju, bol u stomaku i mučninu.[3] Ozbiljni neželjeni efekti mogu uključivati alergijske reakcije i Clostridium difficile dijareju.[3] Ne preporučuje se osobama sa istorijom teške alergije na penicilin.[4] Smatra se da je relativno bezbedan tokom trudnoće.[5] On spada u klasu cefalosporina treće generacije.[3] Deluje tako što ometa ćelijski zid bakterije što dovodi do njene smrti.[3]
Cefiksim je patentiran 1979. godine i odobren za medicinsku upotrebu u Sjedinjenim Državama 1989. godine.[3][6] Nalazi se na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije.[7] Dostupan je kao generički lek u Sjedinjenim Državama.[8]
Osobine
[уреди | уреди извор]Cefiksim je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 453,450 Da.[9][10][11][12]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 11 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 8 |
| Particioni koeficijent[13] (ALogP) | -0,7 |
| Rastvorljivost[14] (logS, log(mol/L)) | -3,6 |
| Polarna površina[15] (PSA, Å2) | 238,1 |
Marketing
[уреди | уреди извор]Cefiksim je u prodaji pod mnoštvom brandova širom sveta; primeri su Pancef, Caricef, Taxim o, Texit, Ofex, Ceftid, Cef-3, Denvar, 3-C, Cefim, Magnett, Oroken, Ofiken, Fix-A, and Zifi.[1][16] U Indiji se on prodaje kao Zifi 200 i često biva falcifikovan.[17]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Cefixime—Drugs.com”. www.drugs.com. Архивирано из оригинала 30. 5. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016.
- ^ „Suprax 200 mg Tablets - Summary of Product Characteristics (SmPC)”. (emc). 20. 8. 2019. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Cefixime”. The American Society of Health—System Pharmacists. Архивирано из оригинала 27. 11. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2016.
- ^ а б World Health Organization (2009). Stuart MC, Kouimtzi M, Hill SR, ур. WHO Model Formulary 2008. стр. 107. ISBN 9789241547659. hdl:10665/44053
.
- ^ „Cefixime (Suprax) Use During Pregnancy”. Drugs.com. 29. 3. 2019. Приступљено 24. 12. 2019.
- ^ Fischer J, Ganellin CR (2006). Analogue-based Drug Discovery. John Wiley & Sons. стр. 495. ISBN 9783527607495.
- ^ World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771 . WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
- ^ „Generic Suprax Availability”. Drugs.com. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ McMillan A, Young H: The treatment of pharyngeal gonorrhoea with a single oral dose of cefixime. Int J STD AIDS. април 2007. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ);. 18 (4): 253—4. PMID 17509176. Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ) - ^ Adam D, Hostalek U, Troster K: 5-day cefixime therapy for bacterial pharyngitis and/or tonsillitis: comparison with 10-day penicillin V therapy. Cefixime Study Group. Infection. 23 (Suppl 2): S83—6. 1995. PMID 8537138. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ . PMID 11749573. Текст „noedit” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ . PMID 11020286. Текст „noedit” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „FDC—Products—Formulations”. fdcindia.com. Приступљено 2018-05-02.
- ^ Perur S (30. 10. 2018). „Fake drugs: the global industry putting your life at risk”. Mosaic. Приступљено 13. 12. 2018.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
