Карпати
| Карпати | |
|---|---|
 Приказ планине Татра | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Герлаховски Штит |
| Ндм. висина | 2655 m |
| Координате | 47° 00′ С; 25° 30′ И / 47° С; 25.5° И 47° 00′ С; 25° 30′ И / 47° С; 25.5° И |
| Димензије | |
| Дужина | 1700 km |
| Географија | |
 | |
| Државе |  Србија,  Румунија,  Украјина,  Пољска,  Словачка,  Мађарска и  Чешка |
| Границе на | Алпи |
Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii) су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке (3%), Словачке (21%), Пољске (10%), Украјине (10%), Мађарскe и Румуније (50%) до источне Србије (5%).[1][2][3][4]
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на Високим Татрама у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и Високим Татрама, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др.
Клима Карпата је континентална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др. Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др.
Подела Карпата обично обухвата три главна дела:[5]
- Западни Карпати: Аустрија, Чешка, Пољска и Словачка
- Источни Карпати: југоисточна Пољска, источна Словачка, Украјина и Румунија
- Јужни Карпати: Румунија и источна Србија[1][2][4]
Термин спољни Карпати се често користи за описивање северног обода Западних и Источних Карпата.
Карпати представљају станиште за највећу европску популацију мрких медведа, вукова, дивокоза и рисова, са највећом концентрацијом у Румунији,[6][7][8] као и за више од једне трећине свих европских биљних врста.[9] Планине и њихово подножје такође имају много термалних и минералних вода, при чему Румунија има једну трећину укупног броја у Европи.[10][11] Румунија је такође дом друге највеће површине девичанских шума у Европи, после Русије, са укупно 250.000 хектара (65%), од којих је већина у Карпатима,[12] са јужним Карпатима који чине највећу нефрагментисану шумску област у Европи.[13] Стопе крчења шума због нелегалне сече у Карпатима су високе.[14]
Оронимија
[уреди | уреди извор]
Назив карпатских планина потиче из античких времена, а првобитно је означавао само источне делове данашњег карпатског масива. Назив се први пут помиње у радовима географа Птолемеја (2. век нове ере) који је забележио ороним (назив за брда и планине) Карпати (грч. Καρπάτης), а такође и етноним Карпи, који се односио на народ. Антички назив за планински венац је повремено употребљаван и током средњег века. Тек касније, у време нововековног конституисања географије као савремене науке, назив је проширен на целокупан масив у данашњем опсегу.[15]
Карпатска оронимија (скуп назива за огранке карпатског венца) обухвата називе који су усвојени у процесу терминолошке стандардизације, која је у стручним (географским) круговима спроведена током 20. века, а такође и традиционалне (локалне) називе који су карактеристични за сваку појединачну област. Међународно прихваћени називи за три основна огранка карпатског горја (Западни Карпати, Источни Карпати, Јужни Карпати) засновани су на физичко-географским критеријумима, док се називи који одражавају формалну поделу карпатског масива према државној припадности заснивају на геополитичким критеријумима (на пример: Чешки Карпати, Словачки Карпати, Пољски Карпати, Украјински Карпати, Румунски Карпати и тако даље).[16][17]
У склопу карпатске хоронимије (скуп назива за области у окружењу карпатског горја), посебан изазов и проблем представљају вишезначни појмови који су настали додавањем разних афикса на именску (карпатску) основу. Пошто је избор афикса по правилу одражавао локално схватање положаја одређене области у односу на карпатски масив, поједини карпатски хороними су добили вишеструка значења. На пример, појам Поткарпатје у пољској и украјинској терминологији означава просторе на спољашњој страни карпатског венца, док исти појам у чешкој, словачкој и мађарској терминологији означава просторе са унутрашње стране карпатског лука. Сходно томе, пољско Поткарпатско војводство се налази на спољашњој, а бивша чехословачка Поткарпатска Русија на унутрашњој страни Карпата. Слична вишезначност постоји и код неких других геополитичких и геоисторијских појмова, као што су: Закарпатје, Покарпатје, Преткарпатје, Прикарпатје.[16][18]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б [1] Архивирано 12 октобар 2017 на сајту Wayback Machine "The Carpathians" European Travel Commission, in The Official Travel Portal of Europe, Retrieved 15 November 2016
- ^ а б [2] Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine The Carpathian Project: Carpathian Mountains in Serbia, Institute for Spatial Planning, Faculty of Geography, University of Belgrade (2008), Retrieved: 15 November 2016
- ^ [3] Архивирано 1 август 2019 на сајту Wayback Machine Bulletin of the Natural History Museum, pg. 54, Valuing the geological heritage of Serbia (UDC: 502.171:55(497.11), Aleksandra Maran (2010), Retrieved 15 November 2016
- ^ а б Paun es Durlic (2011). Sacred Language of the Vlach Bread. Balkankult. ISBN 9788684159290. Архивирано из оригинала 29. 1. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2016.
- ^ About the Carpathians – Carpathian Heritage Society Архивирано 6 април 2010 на сајту Wayback Machine
- ^ Peter Christoph Sürth. „Braunbären (Ursus arctos) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011.
- ^ Peter Christoph Sürth. „Wolf (Canis lupus) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011.
- ^ Peter Christoph Sürth. „Eurasischer Luchs (Lynx lynx) in Europa”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2011.
- ^ „Carpathian montane conifer forests - Encyclopedia of Earth” (MediaWiki). www.eoearth.org. Приступљено 4. 8. 2010.
- ^ București, stațiune balneară – o glumă bună? Архивирано 14 март 2012 на сајту Wayback Machine in Capital, 19 January 2009. Retrieved: 26 April 2011
- ^ Ruinele de la Baile Herculane si Borsec nu mai au nimic de oferit Архивирано 13 јул 2019 на сајту Wayback Machine in Ziarul Financiar, 5 May 2010. Retrieved: 26 April 2011
- ^ Salvați pădurile virgine! Архивирано 27 октобар 2011 на сајту Wayback Machine in Jurnalul Național, 26 October 2011. Retrieved: 31 October 2011
- ^ Europe: New Move to Protect Virgin Forests in Global Issues, 30 May 2011. Retrieved 31 October 2011.
- ^ Neslen, Arthur (31. 5. 2018). „Romania breaks up alleged €25m illegal logging ring”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 11. 7. 2019.
- ^ Urdea & Urdea 2009, стр. 77-96.
- ^ а б Kondracki 1989.
- ^ Вербич 2010, стр. 135-140.
- ^ Zahradníček 2017, стр. 72-80.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вербич, Святослав (2010). „Оронімія Українських Карпат: Перспективи дослідження, збереження та впорядкування” (PDF). Українська мова. 3: 135—140.
- Zahradníček, Tomáš (2017). „Something Missing: Czech Society and Transcarpathia after 1989”. Central European Papers. 5 (1): 72—80.
- Kondracki, Jerzy (1977). Regiony fizycznogeograficzne Polski. Warszawa: Wydawa Uniwersytetu Warszawskiego.
- Kondracki, Jerzy (1989). Problemy standaryzacji nazw geograficznych. Warszawa: Instytut Geografii i Przestrzennego Zagospodarowania PWN.
- Kondracki, Jerzy (2000) [1998]. Geografia regionalna Polski (2. изд.). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN.
- Tasenkevich, Lydia (2009). „Polonynas: Highlands Pastures in the Ukrainian Carpathians”. Grasslands in Europe: Of High Nature Value. Zeist: KNNV Publishing. стр. 203—208.
- Urdea, Petru; Urdea, Claudia (2009). „Elements of Carpathians Geography in the old historic and cartographic documents”. Review of Historical Geography and Toponomastics. 4 (7-8): 77—96.
- Földvary, Gábor Z. (1988). Geology of the Carpathian Region. Singapore: World Scientific Publishing Company.
- Blazovich, László (1994). „Kárpátok [Carpathians]”. Ур.: Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th-14th centuries)] (на језику: мађарски). Akadémiai Kiadó. стр. 332. ISBN 963-05-6722-9.
- Buza, Mircea (2011). „On the origins and historical evolution of toponymy on the territory of Romania” (PDF). Revue Roumaine de Géographie / Romanian Journal of Geography. Institute of Geography, Romanian Academy. 55 (1): 23—36. ISSN 1220-5311. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 04. 2018. г. Приступљено 27. 6. 2015.
- Moldovanu, Dragoș (2010). „Toponimie de origine Romană în Transilvania și în sud-vestul Moldovei” (PDF). Anuar de Lingvistică şi Istorie Literară (на језику: румунски). Institute of Geography, Romanian Academy. XLIX-L: 17—95. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Encyclopedia of Ukraine, vol. 1 — Carpathian Mountains, by Volodymyr Kubijovyč (1984).
- Carpathianconvention.org: The Framework Convention for the Protection and Sustainable Development of the Carpathians
- Orographic map highlighting Carpathian mountains
- Alpinet.org: Romanian mountain guide
- Carpati.org: Romanian mountain guide
- Pgi.gov.pl: Oil and Gas Fields in the Carpathians
- Video: Beautiful mountains Carpathians, Ukraine
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
