Borrelia burgdorferi
_lores.jpg)
Борелија бургдорфери (лат. Borrelia Burgdorferi) је узрочник Лајмске болести. Припада роду борелија (лат. borrelia), из породице спирохета (лат. Spirochaetaceae). То је грам негативна бактерија, спиралног облика, пречника 0,2—0,5 mm и дужине 3—20 μm. На површини ћелијског зида антигене означене као ОСП А, који се користи у експерименталној вакцини, и антиген ОСП Б. За разлику од појединих припадника рода борелија, борелија бургдорфери нема способност антигенских варијација.
Ова бактерија је присутна у кожи и поткожном ткиву око места уједа и у синовијалној течности у зглобовима, али се не култивише на хранљивим подлогама, јер је изолација дуготрајна, а сама метода није довољно осетљива. Дијагноза се поставља углавном у раном стадијуму болести детекцијом појаве IgM класе антитела, у раном стадијуму болести и касније праћењем титра IgG антитела. Терапија се спроводи тетрациклинима и апицилином, а код касне Лајмске болести, цефтриаксоном.
Начин преношења
[уреди | уреди извор]
Резервоар бактерије су многе дивље и домаће животиње и птице, а посебно место заузимају дивљи глодари[1], док бактерију преносе крпељи. За пренос борелије бургдоргфери потребно је само око 24 часа, мада нису сви крпељи заражени, нити сваки убод крпеља значи обавезно и настанак инфекције. Крпељи се налазе у природи назеленим површинама које им омогућавају довољно влажности и сеновитости, дакле на површинама обраслим високом травом, шибљем, жбуновитим растињем, затим у шумама, на ливадама ливаде, али и неуређена дворишта и парковске површине. Крпељи бораве на влатима траве, гранама и листовима зеленог растиња до висине 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашима просторима траје од почетка пролећа до касне јесени.[2]
На месту убода крпеља јавља се макула (бубуљица) и црвенило које се шири у пречнику од 1 до 15 cm, од центра ка периферији, у виду концентричних кругова, а на додир је топло, безболно и у равни коже, што представља сигуран знак почетне фазе болести. Ако се бактерија рашири по организму, после 6 до 8 недеља и више, може напасти било који орган (зглобове, нервни систем, срце[3], мождане опне). Заражена особа не преноси инфекцију на здраву.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Хрватска знанствена библиографија: „Трепонема Борелија и лептоспира“, Бранка Беденић, приступ 25.7.2013
- ^ а б Здравље: „Лето је - чувајте се крпеља“, приступ 26.7.2013
- ^ Економско трговинска школа Смедерево: „Хигијена - предавања“ Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2015), Бобан Марковић, јануар 2012, приступ 25.7.2013
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
