Blaženstva
Blaženstva (lat. beatitudes — blagoslovi[1]) u hrišćanskoj tradiciji označavaju skupinu blagoslova koje je Isus izrekao u svojoj čuvenoj besedi na gori.
Isusovi blagoslovi su zabeleženi u jevanđeljima po Mateju i Luki, a neki se nalaze i u nekanonskom Jevanđelju po Tomi. Neki proučavaoci smatraju da Isusovi blagoslovi izvorno potiču iz pretpostavljenog Q dokumenta i da je Luka zadržao izreke bliže originalu, jer tu Isus blagoslovi siromašne i glade, dok ih je Matej spiritualizovao, govoreći o „siromašnima duhom“ i „gladnima pravde“.[2]
U oba slučaja, Isusovi blagoslovi predstavljaju namerno izvrtanje uobičajenog shvatanja „blaženstva“, odnosno sreće. Blagoslovi prate jednostavan obrazac: Isus imenuje grupu ljudi za koju se obično smatra da je lišena blagoslova ili neblagoslovena i proglašava ih blaženim.
Po Mateju
[уреди | уреди извор]Jevanđelje po Mateju daje najpotpuniji spisak blagoslova:
Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;
Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
Blago vama ako vas uzsramote i usprogone i reknu na vas svakojake rđave riječi, mene radi.
Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko;
— Jevanđelje po Mateju, glava 5 (prevod Vuka Karadžića)
Po Luki
[уреди | уреди извор]Jevanđelje po Luki daje blaženstva nasuprot „pretnjama“:
Blago vama koji ste siromašni; jer je vaše carstvo Božije.Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi.
Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.
Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti.
Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.
Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.
— Jevanđelje po Luki, glava 6:20-26 (prevod Vuka Karadžića)
Po Tomi
[уреди | уреди извор]Jevanđelje po Tomi daje nekoliko Isusovih blaženstava razbacanih na različitim mestima u tekstu:
- Blago samotnima i izabranima, jer vi ćete naći carstvo. Iz njega ste došli, i u nj ćete se vratiti.[3]
- Blago siromašnima, jer vaše je Carstvo nebesko.[4]
- Blago onome koji je trpio, jer je pronašao život.[5]
- Blago vama ako vas mrze i progone. Gdje god vas gonili, neće pronaći to mjesto.[6]
- Blago progonjenima u svojim srcima. Oni su uistinu prepoznali Oca.[7]
- Blago gladnima, jer će se željnome trbuh napuniti.[7]
Tumačenja
[уреди | уреди извор]Neki od blagoslova imaju svoje paralele u Starom zavetu, sa kojim je Isus bio upoznat. Na primer, psalm 24:3–5 kaže da će Bog blagosloviti one čistih ruku i bezazlena srca, dok psalm 37:11 kaže da će smerni naslediti zemlju. Iako je blagoslov krotkima veoma cenjen, čak i od nekih nehrišćana poput Gandija, neki kritičari poput Ničea ga vide kao izraz hrišćanske ropske moralnosti.[8]
Blagoslov mirotvorcima se tradicionalno tumači kao podrška miroljubivom ponašanju i pacifizmu. Međutim, nepacifisti smatraju da reč mirotvorci ne označava pacifiste, već ljude koji uzrokuju mir gde je nekada bilo sukoba. U tom smislu ovaj blagoslov je Avgustinu služio za opravdanje pravednog rata, dokazujući da je rat koji donosi veći mir opravdan. Obzirom da je u prvom veku vladao Pax Romana i da su ratovi bili veoma retki, neki proučavaoci smatraju da se mirotvorci odnosi na one koji mirno rešavaju sporove unutar zajednice.[9]
U judaizmu je blagoslov doživljavan istovremeno kao blagodet i poziv. Bitno je napomenuti da aramejska reč za blagoslov, „ashrei“ ili „tovahoun“, istovremeno znači „blagosloven“ i „probudi se“ ili „ustani“. Stoga se Isusovi blagoslovi mogu posmatrati i kao poziv na akciju.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Harper, Douglas. „Beatitudes”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 9. 9. 2008. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ "Beatitudes". Cross, F. L., ed. In the Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
- ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 49.
- ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 54.
- ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 58.
- ^ Evanđelje po Tomi, izreka 68.
- ^ а б Jevanđelje po Tomi, izreka 69.
- ^ Nietzsche, Friedrich (1887). On the Genealogy of Morals. ISBN 9780679724629;. ISBN 978-0-679-72462-9. Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ). - ^ Clarke, Howard W (2003). The Gospel of Matthew and its Readers: A Historical Introduction to the First Gospel. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21600-7.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Nietzsche, Friedrich (1887). On the Genealogy of Morals. ISBN 9780679724629;. ISBN 978-0-679-72462-9. Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ). - Clarke, Howard W (2003). The Gospel of Matthew and its Readers: A Historical Introduction to the First Gospel. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21600-7.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
