B-1 Lancer
B-1B у лету
Опште
Намена	стратешки бомбардер
Посада	4
Земља порекла	САД
Први лет	23. децембар 1974.; пре 49 година (1974-12-23)
Уведен у употребу	1. октобар 1986.; пре 37 година (1986-10-01)
Статус	у употреби
Број примерака	B-1A : 4 B-1B : 100
Димензије
Дужина	45 m
Размах крила	42 m
Висина	10 m
Површина крила	181 m²
Маса
Празан	87,090 kg
Нормална полетна	147,871 kg
Макс. тежина при узлетању	216,364 kg
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	1,335 km/h
Долет	9,400 km
Плафон лета	18,000 m

Роквел B-1 Копљаник (енгл. Rockwell B-1 Lancer) је суперсонични тешки бомбардер са променљивом геометријом крила, у наоружању Америчког ратног ваздухопловства. То је један од три стратешка бомбардера у америчкој флоти, преостала два су B-2 Спирит и B-52 Стратофортрес.

B-1 је први пут замишљен 1960-их као платформа која ће комбиновати суперсоничну брзину B-58 Хaстлера са дометом и носивошћу B-52, а требало је на крају да замени оба бомбардера. Након дуге серије студија, Роквел Интернешнал (који је сада део Боинга ) победио је у конкурсу за дизајн онога што је настало као B-1А. Ова верзија је имала максималну брзину 2,2 Маха на великој надморској висини и способност летења на велике даљине на врло малим висинама при брзини од 0,85 Маха. Комбинација високих трошкова авиона, увођење крстареће ракете АГМ-86 која је имала исту основну улогу и рани радови на "стелт бомбардеру" значајно су умањили потребу за B-1. То је довело до укидања програма 1977, након што су изграђени прототипови B-1А.

Програм је поново покренут 1981. године, углавном као привремена мера због кашњења у програму B-2 "стелт бомбардера", с тим што је B-2 на крају достигао почетну оперативну способност 1997. године. То је довело до редизајна B-1B, који се разликовао од B-1А по нижој максималној брзини на великој надморској висини од 1,25 Маха, али је побољшао перформансе на малим висинама на 0,96 Маха. Електроника је такође знатно побољшана током редизајна, а конструкција је појачана како би се омогућило полетање са максималним могућим оптерећењем горива и оружја. Испорука B-1B је почела 1986. године и званично је ступио у службу Стратешке ваздухопловне команде (САЦ) као нуклеарни бомбардер исте године. До 1988. године испоручено је свих 100 авиона.

Почетком деведесетих година прошлог века, после заливског рата B-1B је пребачен у улогу конвенционалног бомбардера. Прво је служио у борбама током бомбардовања Ирака - операције Десерт Фокс 1998. године, а поново током НАТО акције на Косову следеће године. B-1B је учествовао у операцијама САД и НАТО војних снага у Авганистану и Ираку . Очекује се да ће B-1B наставити да служи до 2030-их, а B-21 Рајдер ће почети да замењује B-1B после 2025. Планирано је да се B-1B повуче из употребе до 2036. године. ^[1]

1. ^ "USAF to Retire B-1, B-2 in Early 2030s as B-21 Comes On-Line". Air Force Magazine. 11 February 2018.

• Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. стр. 78. ISBN 978-1-84406-224-9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Geer, Wayne (1994). High-Tech-Flugzeuge (на језику: (језик: немачки)). Berlin: Mittler. ISBN 3-8132-0452-9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.

• B-1B страница на af.mil
• Страница B-1B и страница историје B-1B на Boing.com
• Страница историје B-1 на веб локацији НАСА / Ленгли Рисрч Центар
• B-1 страница на GlobalSecurity.org, Детаљна историја, развој и подаци
• B-1B у магазину Ермен