Шулги
Шулги је био други владар Сумерско-акадског царства. Владао је четрдесет и осам година (према доњој хронологији). Носио је титулу "цара од све четири стране света".
Први период владавине
[уреди | уреди извор]Шулги је био син и наследник Ур-Намуа, оснивача династије. Његова дуга владавина (четрдесет и осам година) може се поделити у два периода - период мира у првој половини и период освајања у другој половини. Током првог периода Шулги се, као и његов отац, бавио градитељском делатношћу. Подигао је светилиште у Нипуру богу Енлилу, храмове у Сузи за еламска божанства и за себе монументалну громницу у Уру. Она је до данас сасвим опљачкана. Године 2054. п. н. е. основао је свој архив у Пурзиш-Дагану. До данас је откривен и сачуван велики број таблица Шулгијевог архива.
Војни походи
[уреди | уреди извор]Шулги је био син оснивача династије, Ур-Намуа. За разлику од похода свога оца, Шулги је оставио доста података од својим војним походима. Они су били усмерени на Загрос. Еламски Аншан био је у саставу Шулгијеве краљевине, а против Лулубејаца, Симурана и Гута је водио чак девет похода. Сукобљавао се и са Хуритима који ће касније основати независну Митанску државу. У саставу Шулгијеве државе налазила се и Асирија (заједно са градом Ашуром) и град Мари. Своје кћери удао је за еламског краља Маркашу и енсија Аншана. Касније долази у сукоб са зетом те улази у Аншан и разара га. Међутим, није успео да освоји читав Елам који ће касније бити један од узрочника пада краљевине
Шулгијева држава
[уреди | уреди извор]Шулги је носио титулу "цара све четири стране света" што значи да су га поданици сматрали божанством. Своју је државу поделио на 23 дистрикта на челу са енсијима (цивилним) и војним заповедницима. Увео је јединствени систем мера и тегова, извоз пива, уља и тканина и увоз метала. Неки историчари припиују му и израду најстаријег законика. Међутим, званично је законик саставио његов отац. Сачувано је тридесетак химни у Шулгијеву част, а један месец у сумерском календару добио је име по њему. Наследио га је син Амар-Син.
Владари Сумерско-акадског царства
[уреди | уреди извор]| Владар | Наследник | Дужина владавине | Приближане године владавине | Коментар |
|---|---|---|---|---|
| Ур-Наму | 18 година | око 2047–2030 п. н. е. (Кратка хронологија) | Оснивач династије | |
| Шулги | Син Ур-Намуа | 46 година | око 2029–1982 п. н. е. | |
| Амар-Син | Шулгијев син | 9 година | око 1981–1973 п. н. е. | |
| Шу-Син | Син Амар-Сина | 9 година | око 1972–1964 п. н. е. | |
| Иби-Син | Син Шу-Сина | 24 Година | око 1963–1940 п. н. е. | |
| ||||
Извори
[уреди | уреди извор]
- Историја старог века 1 - др Момир Јовић (80—83)
- Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
