Црквице (Зеница)
Црквице (неправилно Црквица)[1][2][3] градско су насеље у насељеном мјесту Зеница (ФБиХ, БиХ).
Географија
[уреди | уреди извор]Простире се између ријеке Босне, Камберовића поља и Бабине Ријеке. Дугуљасто насеље на сјеверу завршава Градским гробљем „Црквице”. Недалеко је и Кантонална болница Зеница, старо Кужно гробље и фудбалски (углавном тренинг) центар Савеза.
Историја
[уреди | уреди извор]Османлска окупација било је катастрофално доба за католичанство и католичке Хрвате. Католички Хрвати су због насилног и интересног превјеравања (већином на ислам и православље), убистава, избјеглиштва и протјеривања потпуно нестали из ових простора. Бискуп Маријан Маравић у извјешћу из 1650. године не наводи нити једну католичку породицу у Зеници. Многи Хрвати су због политичке ситуације и прогона побјегли у јужну хрватску земљу Далмацију.[4]
Велика епидемија куге избила је концем 18. вијека у Далмацији. Уз то је такође у тим крајевима владала неимаштина па је услиједило велико повратно досељавање католичких Хрвата из Далмације у плодну средњу Босну. Већином су се населили у крајевима око Травника и Зенице. У Зеницу је тада доселило стотињак породица из Далмације. Досељеници су у једну руку повратници, јер су то били потомци оних исељеника који су претходно због политичке ситуације и прогона били одселили у Далмацију.[4]
Досељене повратничке породице Хрвата куповале су плодну земљу од осиромашеног и економски пасивног турског становништва. Ови досељени повратници потомци Хрвата били су предузетнији од домицилног становништва. Због економског стања из Далмације досељених потомака прогнаних католичких Хрвата и наглог бројчаног пораста града Зенице, Зеницу се називало Малом Далмацијом.[4]
Због наглог пораста броја католика јавила се потреба и за редовном пасторизацијом у Зеничком крају.[4] Жупа Зеница настала је одвајањем од Гучогорске жупе 1836. године као мјесна капеланија и од тада се воде матичне књиге. Првотно сијело жупе било је у изразито хрватском католичком селу Црквицама.[5] До 1840. године капеланија Зеница потпадала је под жупу Долац. Оснивањем самосталне жупе у Гучој Гори, зеничка капеланија је припала Гучогорској жупи. Зеница је жупом формално проглашена 1858. године, а сједиште је било у Црквицама све до 1870. године.[4] Црквице су 1876. године постала независна жупа.[5] Године 1894. црква је била дрвена. Данашњу Цркву Безгрешног Зачећа БДМ мјештани су подигли 1914. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zeničanima rođenim 1958.-1964.”. arhiva.zenicablog.com. Приступљено 28. 2. 2020.
- ^ „AMBULANTA CRKVICE” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2020). dzz.ba. Приступљено 28. 2. 2020. »Ambulanta porodične medicine Crkvice smještena je u zgradi, u ul. Crkvice br. 33...« в. такође прву слику на линку са званичном таблом јавне установе
- ^ „Policijska stanica Crkvice”. mupzdk.gov.ba. Приступљено 28. 2. 2020.
- ^ а б в г д Župa Svetog Josipa - Zenica Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2019) KRATKA POVIJEST ŽUPE Sv. JOSIPA, ZENICA
- ^ а б Bosna Srebrena Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2019). Samostansko područje Guča Gora: Zenica – župa sv. Ilije proroka
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
