Цетина (Цивљане)
Цетина | |
|---|---|
 Црква св. Спаса | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Цивљане |
| Област | Цетинска Крајина |
| Становништво | |
| — 2011. |  124 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 58′ 23″ С; 16° 25′ 48″ И / 43.972935° С; 16.429953° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 381 m |
  Цетина Цетина на карти Хрватске | |
 Цетина Цетина на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22310 Кијево |
| Позивни број | +385 22 |
| Веб-сајт | www |
Цетина је насељено мјесто у Далмацији. Припада општини Цивљане, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 124 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се 7 км североисточно од Врлике и 6 км од седишта општине Цивљана, у подножју и на обронцима планине Динара, на изворишту реке Цетине.
Село Цетина налази се испод саме планине Динаре са једне, Козјака и Свилаје са друге стране а у самом селу, поред мноштва других извора питке воде, налази се и оно смарагдно врело које носи име села и реке која кроз њега протиче. Гротло врела Цетина спушта се под саму планину а дубина његовог окна је око стотину и тридесет метара, мада до крајње дубине, још увек, није нико стигао.[2]
Сви извори обилују чистом, питком водом и непроцењиво су природно богатство за читав цетински крај.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Цетина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Книн.
Отац Јован, сабрат манастира Драговић о животу у Цетини говори:[2]
| „ | На жалост, последице рата који је задесио овај крај и данас су видљиве. Основни извор прихода, па негде и најсигурнији за овакве крајеве су пољопривреда и сточарство. За велику већину људи који су пре две деценије отишли, те две делатности нису и најприхватљивије. Не могу рећи да нема и других фактора који не иду на руку народу који овде живи, али мислим да је то примарни разлог због којег се народ више не враћа. Овдашње становништво расуто је по целом свету, а како је овај народ одрастао горштачки, отпоран на све, ти људи су се већином добро снашли тамо где су данас. Услови су овде кроз генерације сурови и за моге се одлука о повратку граничи истовремено са храброшћу и лудошћу. Они који су доспели у неке земље, крајеве, где се, уз неупоредиво мање муке, може пристојно живети, негде је и разумљиво што се не враћају, но ни они нису заборавили свој крај, а то је оно што нас све теши. Обнављају куће, доводе децу у време празника, и бар у том летњем периоду Далмација оживи. Оно што нам је јако важно јесте да своју децу уче ко су, одакле потичу, где су им корени, а томе и сам могу посведочити јер лети реке људи долазећи овде, долазе и у наш манастир Драговић. Данашње стање је тако, а како ће бити у будућности то сам Бог зна. | ” |
Култура
[уреди | уреди извор]У Цетини се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег из 1389. и новија истоимена српска православна црква из 1940. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године, Цетина је имала 853 становника, међу којима је било 793 Срба, 41 Хрват, 2 Југословена и 17 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Цетина је имала 123 становника.[3] Према попису становништва из 2011. године, насеље Цетина је имало 195 становника.[4]
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 793 | 795 | 1.007 | 1.056 |
| Хрвати | 41 | 67 | 82 | 90 |
| Југословени | 2 | 82 | 6 | |
| остали и непознато | 17 | 7 | 5 | |
| Укупно | 853 | 951 | 1.100 | 1.146 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.146 | |
| 1971. | 1.100 | |
| 1981. | 951 | |
| 1991. | 853 | |
| 2001. | 123 | |
| 2011. | 195 | |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Цетина је имало 853 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 793 | 92,96% | ||
| Хрвати | 41 | 4,80% | ||
| Југословени | 2 | 0,23% | ||
| неопредељени | 7 | 0,82% | ||
| непознато | 10 | 1,17% | ||
| укупно: 853 | ||||
Презимена
[уреди | уреди извор]
- Батица — Православци, славе Св. Јована
- Баришић — Православци, славе Св. Јована
- Врањеш — Православци, славе Св. Николу
- Вуковић — Православци, славе Св. Врачеве
- Гаргента — Православци, славе Ђурђевдан
- Ђукић — Православци, славе Св. Јована
- Куробаса — Православци, славе Св. Јована
- Кнежевић — Православци, славе Св. Јована
- Маријан — Православци, славе Св. Јована
- Медић — Православци, славе Ђурђевдан
- Милаш — Православци, славе Св. Стефана
- Преочанин — Православци, славе Аранђеловдан
- Четник — Православци, славе Св. Стефана
- Шкрбић — Православци, славе Часне вериге Св. апостола Петра
- Тотић — Римокатолици
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ а б в Radulović, Vaska (2019-04-18). „U Cetini svega ima samo je naroda malo”. srbi hr (на језику: српски). Приступљено 2021-07-28.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Цетина Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2020) (језик: српски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
