Архитектура хај-тек (енгл. high tech такође скраћено hi-tech) стилски правац је у савременој архитектури у оквиру постмодерне архитектуре у 1970.-тим годинама нашавши широку примену у 1980.-тим годинама.

Већ су архитекти модерне у првој половини 20. века употребљавали нове материјале стакло, челик и бетон и нове технике градње објеката. Последњих година се технологија јако брзо развија нарочито у конструкцијама авиона астрнаутичком испитивању космоса, телекомуникацијама и нарочито компиијутерске технике.50% инвестиција у објектима данас отпада на системе електричних, телеинформатских, хидрауличких и климатизационих инсталација у објкетима. Технологија јесте доминантна страна сваког објекта како изнутра тако и споља Термин хи-тех се веже у појимању интелигентних објеката у којима се конструкција и инсталација пројектује као неодделитељна целина.

Главне црте

• Употреба високих технологија у пројектовању, изградњи и инжењерингу зграда и грађевина.^[1]
• Употреба правих линија и облика.
• Широка употреба стакла, пластике, метала, бетона.
• Употреба функционалних елемената (лифтова, степеништа, вентилационих система итд.) изнесених ван зграде.
• Децентрализовано осветљење које ствара ефекат простране, добро осветљене просториjе.
• «Облик прати функцију». Као изузетак, жртвовање функционалности ради дизајна.^[2]
• Широка употреба сребрно-металне боје.
• Висок прагматизам у планирању простора.
• Често обраћање елементима конструктивизма и кубизма (за разлику од биотека).^[3]

Изабрани представници архитектуре хи-тех

• Норман Фостер
• Николас Гримсав
• Михаел Хопкинс
• Ренцо Пјано
• Рихард Роџерс
• Кенсо Танге
• Швегер & Партнер

Спољашње везе

Медији везани за чланак Хај-тек архитектура на Викимедијиној остави

• Стиль хаи-тек в интерьере
• Стиль хай-тек в архитектуре

Референце