Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду
| Академија ликовних уметности | |
 Зграда Вајарског одсека, Факултета ликовних уметности | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 1973. (1937) |
| Афилијација | Универзитет уметности у Београду |
| Декан | Милутин Драгојловић |
| Број одсека | 4 |
| Локација | Београд, Србија |
| Веб-сајт | http://www.flu.bg.ac.rs |
 | |
Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду је назив који од 1973. године носи Академија ликовних уметности у Београду (АЛУ), основана 1937. године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у Србији, које је институцијализовано почело организованије да делује у другој половини 19. века. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.
Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији "Излози", као и библиотеку. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Оснивачи и први професори АЛУ - Петар Добровић, Мило Милуновић и Тома Росандић су били школовани у иностранству (Париз, Беч, Фиренца, Минхен, Будимпешта) и својим искуствима утемељили су Београдску академију по узору на светске школе тог типа, преузимањем неких техничких и организационих искустава, пре свега у атељерском систему наставе.
Први дипломирани студенти Академије 1949. године примљени су за асистенте. Од шездесетих година је програм факултета обогаћиван увођењем предмета и наставе везане за нове уметничке правце запошљавањем представника апстрактне уметности која је у то време била у процвату у Београду. И у следећим деценијама је програм обогаћиван продужавањем овакве праксе, када су за сараднике у наставничком колективу примани представници нове фигурације, затим новог експресионизма, а деведесетих година и нове београдске скулптуре.
Након деведесетих година, просторни капацитети Факултета су проширени. Сликарски одсек се преселио у нову зграду, а адаптиран је и Вајарски одсек. Развој факултета побољшао је програмске и организационе услове за едукацију студената уметника у 21. веку.
Школске 2006/7. године уведена је Болоњска декларација на Факултет, поново је успостављена међународна сарадња у погледу интернационалне изложби, радионица и колонија, као и размени професора и студената.[2]
Универзитет уметности
[уреди | уреди извор]Уметничка академија у Београду је основана 1947. године, објединивши 4 уметничких високошколских установа које су до тада функционисале независно:
- Музичка академија (основана 1937. године)
- Уметничка академија (1937. године)
- Академија за примењене уметности (основана после Другог светског рата)
- Академију за позоришну уметност (основану после Другог светског рата)
Године 1973. Уметничка академија је променила назив у Универзитет уметности и тиме постала други самостални београдски универзитет, а академије које су је чиниле су промениле називе, редом у:
- Факултет музичке уметности
- Факултет ликовних уметности у Београду
- Факултет примењених уметности
- Факултет драмских уметности[3]
По подацима из 2009. године[4], данас на Универзитету уметности студира око 1.800 студената и 240 постдипломаца.
Студијски програми
[уреди | уреди извор]Настава на Факултету ликовних уметности у Београду је организована у четири програма основних академских (у трајању од 3 године), дипломских академских - мастер (2 године), докторских академских (3 године) и специјалистичких академских студија (2 године):
- сликарски одсек
- вајарски одсек
- графички одсек
- теоријски одсек
Угледни уметници бивши студенти
[уреди | уреди извор]Од оснивања до данас, у наставним процесима учествовало је преко 120 најугледнијих уметника са ових простора, од којих су 15 постали чланови Српске академије наука и уметности (Тома Росандић, Љуба Ивановић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Зора Петровић, Петар Лубарда, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Недељко Гвозденовић, Љубица Сокић, Ђорђе Андрејевић Кун, Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Радомир Рељић и Никола Јанковић).[5]
У свету признати савремени уметници: Марина Абрамовић, Милован Де Стил Марковић
Види још
[уреди | уреди извор]- Универзитет уметности у Београду
- Пројекат Стварати заједно - Видети себе у делу другог
- Краљевска уметничка школа у Београду
- Културне институције у Граду Београду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fakultet likovnih umetnosti - Infostud | Prijemni
- ^ Faculty of Fine Arts Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2013), Последњи пут приступљено 22.10.2013.
- ^ Универзитет уметности у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2011), Последњи пут приступљено 22.10.2013.
- ^ Универзитет уметности, Последњи пут приступљено 22.10.2013.
- ^ Службена страница Факултет ликовних уметности у Београду, Последњи пут приступљено 22.10.2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
