Увела ружа
| Увела ружа | |
|---|---|
| Аутор | Борисав Станковић |
| Земља |  Краљевина Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | приповетка |
| Тема | Трагична прича о љубави двоје људи |
| Издавање | |
| Издавање | 2011: Evro Book |
| Превод | |
| Датум издавања | 1899. |
| Текст | Увела ружа (Викизворник) |
„Увела ружа (из дневника)“ je приповетка Борисава Станковића, објављена је први пут у његовој дебитантској књизи, збирци приповедака, „Из старог јеванђеља“ (1899). Као и многа друга Станковићева дела, и она садржи аутобиографске елементе. Заплет у њој је условљен социјалним разликама заљубљених људи. У оваквим приповеткама посебно се види Станковићева умешност да драму личности пренесе унутра, да је постави у жариште душе.[1]
Заплет
[уреди | уреди извор]„Увела ружа“, чији поднаслов гласи Из дневника (ради се о замишљеном дневнику), састоји се из пет краћих целина (поглавља) и написана је у другом лицу, што се види већ из њеног почетног пасуса: „Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде, те и ти с њиме! Али хвала и сну. Слађе је сневати неголи збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успомена, и тешка, хладна, самотна живота...“. Наратор у приповетки је њен главни јунак Коста (Која), а већи део његовог приповедања чине сећања на прошле догађаје.
| „ | Хајде да сневамо:
Били смо комшије. Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Мајка је моја желела да ја постанем оно што мој отац не беше: да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено име наше. Ја сам само то знао да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско! И да је чак то доста од нас што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да, гледајући ме, смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш. За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. |
” |
| — Борисав Станковић, Увела ружа | ||
Структура
[уреди | уреди извор]У приповетки се могу уочити три шире тематске целине:
- Рађање љубави између Које и његове лепе сусетке Стане.
- Насилно прекидање љубави због приповедачевог (јунаковог) одласка на школовање.
- Поновни сусрет Које и Стане и његово суочење са трагичном судбином некадашње лепотице, као и патње због таквог развоја ситуације.
Ликови
[уреди | уреди извор]Која
[уреди | уреди извор]Која је протагониста и наратор у приповеци. Како је рано остао без оца и мајке, имао је само своју баку, коју су звали 'Аџика, која га је одгајила. Младост је провео са Станом, да би отишао на школовање у другу варош. Често се мислима враћао Стани.
Стана
[уреди | уреди извор]Стана је девојчица, а касније и девојка, у коју је Која заљубљен, као и она у њега. Остала је без оца и јединица је своје мајке Марије. Њих две живе покрај Које и Аџике и само их поток дели. Стана је јако послушна девојка, која је од користи не само Аџики, већ и Који. Веома је стидљива и гаји много љубави ка протагонисти, који је свестан тога.
| „ | Ето, тако је то било! Знао сам ја да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје: знао сам да би ме неговала и чувала као очињи вид… Знао сам ја све то, па ипак… Да, ниси и ти била богата, из знане куће, и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута, уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега. И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан. | ” |
Марија
[уреди | уреди извор]Марија је мајка од Стане, вредна жена, која би долазила код Аџике и Које и до касно слушала Аџикине старе приче.
'Аџика
[уреди | уреди извор]Аџика је Којина баба, коју он зове и види као мајку, како га је она и одгајила. Представља јак прототип српске жене са села, храбре, упорне и јаке. Иако живе у великом сиромаштву, она успева да Коју пошаље у другу варош, како би завршио школу и нада се да ће управо он вратити богатство и статус коју је његов отац изгубио.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Софија (2019-04-13). „"Увела ружа" Боре Станковића најтужнија је приповетка српске књижевности: Социјалне разлике стале су на пут моћној и искреној љубави”. Opanak.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 06. 2022. г. Приступљено 2022-06-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
