Уагадугу
| Уагадугу Ouagadougou (француски) | |
|---|---|
 Градски трг | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Буркина Фасо |
| Регија | Кадиого |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 1.626.950 [1][2] |
| — густина | 7.418,83 ст./km2 |
| Агломерација | 1.727.390 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 12° 22′ 13″ С; 1° 31′ 29″ З / 12.370278° С; 1.524722° З |
| Апс. висина | 305 m |
| Површина | 219,3 km2 |
  Уагадугу Уагадугу на карти Буркине Фасо | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Касимир Марин Илбоудо (од 2013) |
| Веб-сајт | |
| mairie-ouaga.bf | |
Уагадугу[3] (фр. Ouagadougou) је главни град Буркине Фасо[4] и њен највећи град са 1.626.950 становника (2012).[2] Налази се у центру земље у провинцији Кадиого. Име Уагадугу потиче из петнаестог века. У то време два различита племена, Јонионсе и Нинси су живела у области и била су у сталном конфликту. Он се завршио 1441. када је Вубри, херој племена Јоинонсе, одвео своје племе до победе. Он је тада променио име области од Кумбе-Тенга, како су је Нинси звали, у Вогодого. Уагадугу је искварен изговор имена Вогодого.
Географија
[уреди | уреди извор]Град је подељен у пет дистрикта, који су подељени у тридесет сектора. Дистрикти Уагадугуа су Гунгин, Камсаогин, Кулуба, Моемин, Ниогсин, Паспанга, Пеулогин и Тиендпалог. Ширу градску зону, која има површину од 219,3 km², чине седамнаест села. По статистици из 1997. 48% становништва су мушкарци и 52% жене, има 5% сеоског и 95%градског становништва и има густину насељености од 6,249 становника по квадратном километру.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима Уагадугуа је прилично топла. Град је део Судано-Сахелске области и годишње на њему падне 750 mm кише. Кишна сезона траје од маја до октобра са просечном температуром од 30 °C. Хладна сезона траје од децембра до јануара са минималном температуром од 19 °C. Максимална температура током топле сезоне, која траје од априла до маја, може да се попне до 45 °C. Харматан (суви ветар) и монсун су два главна фактора који одређују климу Уагадугуа.
| Клима Уагадуга (1971-2000, екстреми 1902-садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 39,8 (103,6) |
42,3 (108,1) |
44,5 (112,1) |
46,1 (115) |
44,5 (112,1) |
41,3 (106,3) |
38,8 (101,8) |
36,6 (97,9) |
38,6 (101,5) |
41,0 (105,8) |
40,5 (104,9) |
40,1 (104,2) |
46,1 (115) |
| Максимум, °C (°F) | 33,5 (92,3) |
36,5 (97,7) |
39,3 (102,7) |
40,0 (104) |
38,4 (101,1) |
35,6 (96,1) |
32,9 (91,2) |
31,6 (88,9) |
33,1 (91,6) |
36,0 (96,8) |
36,7 (98,1) |
34,4 (93,9) |
35,7 (96,3) |
| Просек, °C (°F) | 25,0 (77) |
28,1 (82,6) |
31,7 (89,1) |
33,5 (92,3) |
32,5 (90,5) |
30,1 (86,2) |
27,8 (82) |
26,8 (80,2) |
27,7 (81,9) |
29,6 (85,3) |
28,3 (82,9) |
25,7 (78,3) |
28,9 (84) |
| Минимум, °C (°F) | 17,1 (62,8) |
20,0 (68) |
24,3 (75,7) |
27,4 (81,3) |
27,1 (80,8) |
25,1 (77,2) |
23,4 (74,1) |
22,9 (73,2) |
23,1 (73,6) |
23,9 (75) |
20,4 (68,7) |
17,5 (63,5) |
22,7 (72,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 8,5 (47,3) |
10,4 (50,7) |
14,8 (58,6) |
16,2 (61,2) |
17,0 (62,6) |
17,0 (62,6) |
15,0 (59) |
17,9 (64,2) |
17,6 (63,7) |
17,6 (63,7) |
13,0 (55,4) |
9,5 (49,1) |
8,5 (47,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 0,1 (0,004) |
0,4 (0,016) |
4,7 (0,185) |
23,8 (0,937) |
60,8 (2,394) |
83,4 (3,283) |
202,4 (7,969) |
232,1 (9,138) |
142,5 (5,61) |
32,0 (1,26) |
0,6 (0,024) |
0,0 (0) |
782,8 (30,819) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 0,0 | 0,1 | 0,4 | 2,2 | 5,2 | 7,0 | 12,3 | 14,4 | 10,4 | 3,6 | 0,1 | 0,0 | 55,7 |
| Релативна влажност, % | 24 | 21 | 22 | 36 | 50 | 64 | 72 | 80 | 77 | 60 | 38 | 29 | 48 |
| Сунчани сати — месечни просек | 271,1 | 245,9 | 245,4 | 232,2 | 250,0 | 235,9 | 221,8 | 194,8 | 218,1 | 264,9 | 277,4 | 283,4 | 2.940,9 |
| Извор #1: World Meteorological Organization,[5] Meteo Climat (record highs and lows)[6] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (humidity, 1961–1967)[7] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Уагадугу је основан у 11. веку, првобитно под именом Кумбе-Тенга што значи „земља принчева”. Истоимено краљевство је основано у 15. веку од стране племена Нинси.[8] Они су били у сталном сукобу све до 1441. године када је Вубри, херој Јонјонса и важна личност у историји Буркине Фасо, довео своје племе до победе. Затим је преименовао област из „Кумбе-Тенга”, како су је Нинси звали, у „Веиџ сајбер соба кумбем тенга”, што значи „село главног ратног поглавара”. Име је касније постало „Вагадугу“; Ouagadougou је франкофонски правопис овог имена.
Алтернативна теорија о пореклу имена је да су град основали припадници сониншке дијаспоре након пада царства Гане, познатог и као Вагаду. Име Вагадугу би стога значило 'дом Вагуа', сониншке подгрупе која је владала Ганом.[9]
Град је постао престоница Моси царства 1441. године и постао стална резиденција Моси царева (Моро-Наба) 1681. године. Моро-Наба церемонију и даље обавља сваког петка Моро-Наба и његов двор. Године 1919, Французи су учинили Уагадугу главним градом територије Горње Волте (у основи исте области као и савремена Буркина Фасо). Године 1954, железничка пруга из Обале Слоноваче стигла је до града. Становништво Уагадугуа се удвостручило од 1954. до 1960. године и од тада се удвостручује сваких десет година.[10]
Дана 15. јануара 2016, људи наоружани тешким ватреним оружјем су напали центар Уагадугуа у ресторану Капућино и хотелу Сплендид. 28 људи је убијено,[11][12] и најмање 56 рањено; након владиног контранапада, ослобођено је укупно 176 талаца[13] сутрадан ујутро након почетног напада. Убијена су и тројица починилаца. Џихадистичка побуна[14][15][16][17][18][19][20][21] наставила се са великим нападима 2017.[22][23][24][25][26] и 2018. године.[27][28][29][30][31]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 2020 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1960 | 59126 | 1975 | 172661 | 1985 | 441514 | 1996 | 709736 | 2006 | 1475223 | 2012 | 1933650 | 2015 | 2532311 | 2 780 000 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Неке од знаменитости Уагадугуа су: градски парк Бангр-Веонго који има површину од 2,63 km², парк Уните Педагожик у коме на површини од 80.000 m² животиње живе у полудивљем стању, шест метара висока статуа Наба Кум, трг Велики Лав, зоолошки врт, музеј Манега у коме су изложени музички инструменти из целе Буркине Фасо, Лаонго у коме су изложене огромне гранитне скулптуре уметника из целог света.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Градови побратими Уагадугуа су: Лион и Гренобл у Француској, Квебек у Канади, Торино и Сан Минијато у Италији, Луез он Ено у Белгији и Кувајт у Кувајту.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2016.
- ^ а б Citypopulation.de Population of the major cities in Burkina Faso
- ^ „Ouagadougou | Facts & History”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2019.
- ^ „Bienvenue sur le site Officiel du Premier Ministère du Burkina Faso”. gouvernement.gov.bf. Архивирано из оригинала 15. 9. 2010. г. Приступљено 22. 1. 2019.
- ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991-2020 — Ouagadougou”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 4. 1. 2024.
- ^ „Station Ouagadougou” (на језику: француски). Meteo Climat. Приступљено 13. 6. 2016.
- ^ „Klimatafel von Ouagadougou / Burkina Faso (Obervolta)” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 13. 6. 2016.
- ^ Britannica, Ouagadougou, Encyclopædia Britannica, US. Retrieved 18 March 2024
- ^ Kane, Oumar (2004). La première hégémonie peule. Le Fuuta Tooro de Koli Teηella à Almaami Abdul. Paris: Karthala. стр. 57-60. Приступљено 18. 3. 2024.
- ^ Institut national de la statistique et de la démographie.
- ^ „Ouagadougou blasts: Burkina Faso capital hit by gunfire”. BBC News. 15. 1. 2016. Приступљено 15. 1. 2016.
- ^ „Gunmen attack hotel, take hostages in Burkina Faso capital”. 15. 1. 2015.
- ^ „Burkina Faso: Security forces raid besieged hotel, free hostages”. CNN. 16. 1. 2016. Приступљено 16. 1. 2016.
- ^ „Burkina Faso confirms it has ended French military accord”. Aljazeera.com. 23. 1. 2023.
- ^ „Russian troops deploy to Burkina Faso”. Reuters. Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Burkina Faso, Mali Agree Joint Force Against Jihadists”. The Defense Post. 8. 9. 2021. Архивирано из оригинала 24. 12. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ „More Than 160 Killed in Deadliest Attack of Burkina Faso's War”. Voice of America. 6. 6. 2021. Архивирано из оригинала 24. 12. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ „About 170 people killed in Burkina Faso attacks, regional official says”. Al Jazeera. 3. 3. 2024. Приступљено 8. 3. 2024.
- ^ „BURKINA FASO 1 March–30 April 2023”. UNHCR. 30. 4. 2023. Приступљено 9. 6. 2023.
- ^ „State controls just 60 percent of Burkina Faso: ECOWAS mediator”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). 18. 6. 2022. Приступљено 2022-09-08.
- ^ „After Fleeing Violence, Bibata Finds Land, Peace”. USAID. Приступљено 3. 4. 2024.
- ^ Schemm, Paul. „Gunmen on motorcycles attack Turkish restaurant in Burkina Faso, killing 18”. The Washington Post. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „Attentat à Ouagadougou: Affaires au ralenti aux alentours du café-restaurant Aziz Istanbul” (на језику: French). Africatime. 17. 8. 2017. Архивирано из оригинала 17. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017.
- ^ „At least 17 dead after gunmen attack restaurant in Burkina Faso: police”. CBS News. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „Burkina Faso Terrorism Kills Several As Militants Attack Turkish Restaurant”. International Business Times. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „Burkina Faso: At least 18 killed in restaurant terror attack”. CNN. 15. 8. 2017.
- ^ „Burkina Faso attack: Gunmen strike in Ouagadougou”. BBC News. 2. 3. 2018. Архивирано из оригинала 3. 3. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018.
- ^ „Collateral Damage: How Libyan Weapons Fueled Mali's Violence”. Council on Foreign Relations. Приступљено 3. 3. 2018.
- ^ Charbonneau, Louis (16. 1. 2012). „Arms from Libya could reach Boko Haram, al Qaeda: U.N.”. Reuters. Приступљено 3. 3. 2018.
- ^ „Gunmen kill three Burkina Faso gendarmes near Mali border”. Reuters. Reuters. 2015-10-09. Приступљено 2018-03-05.
- ^ „New security measures in Burkina capital after attacks”. News24. 5. 9. 2017. Архивирано из оригинала 3. 3. 2018. г. Приступљено 3. 3. 2018.
- ^ „Les villes partenaires”. bordeaux.fr (на језику: француски). Bordeaux. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „Twin Towns of Wales: Hay-on-Wye and Timbuktu, Briton Ferry and Ouagadougou, here are the sister cities of Welsh towns”. walesonline.co.uk. Wales Online. 2. 7. 2014. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „Jumelages et coopérations”. grenoble.fr (на језику: француски). Grenoble. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „Jumelage Leuze-Ouagadougou”. leuze-en-hainaut.be (на језику: француски). Leuze-en-Hainaut. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „Jumelage”. economie.grandlyon.com (на језику: француски). Grand Lyon économie. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „International Sister Cities”. tcc.gov.tw. Taipei City Council. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ „Lutte contre le COVID-19: la Chine multiplie les dons pour le Burkina Faso”. chinafrique.com (на језику: француски). Chinafrique. 13. 5. 2020. Приступљено 12. 10. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Elliott Percival Skinner (1974). African Urban Life: the Transformation of Ouagadougou
. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03095-1. - Sylvy Jaglin (1994). „Why Mobilize Town Dwellers?: Joint Management in Ouagadougou, 1983-1990”. Environment and Urbanization. 6.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Ouagadougou, Burkina Faso”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Johnson, David P., Jr. (2010). „Ouagadougou, Burkina Faso”. Ур.: Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates. Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. ISBN 9780195337709.
- Stephanie Dos Santos; Thomas LeGrand (2013). „Is the Tap Locked? An Event History Analysis of Piped Water Access in Ouagadougou, Burkina Faso”. Urban Studies. 50 (6): 1292. S2CID 154333151. doi:10.1177/0042098012462613.
- Antoni Folkers; Iga Perzyna, ур. (2017). Beeker Method: planning and working on the redevelopment of the African City. African Studies Centre Leiden. ISBN 9789054481607. hdl:1887/47176. Шаблон:Free access (Includes articles about Ouagadougou)
- R. Deniel (1969). „Croyances religieuses en milieu urbain: Ouagadougou”. Social Compass (на језику: француски). 16: 101—108. S2CID 144947263. doi:10.1177/003776866901600108.
- J. Tezanou; et al. (2001). „Caractérisation des déchets dans la ville de Ouagadougou”. Déchets Sciences et Techniques (на језику: француски). ISSN 2268-7289.
- Alexandra Biehler (2006). „Renouveau urbain et marginalisation: Le cas du centre-ville de Ouagadougou, Burkina-Faso”. Tiers Monde (на језику: француски). 47 — преко Persee.fr. Шаблон:Free access
- Julie Vallée; et al. (2006). „Stratification de la ville de Ouagadougou (Burkina Faso) à partir d'une image panchromatique Spot 5: Une première étape à la mise en place d'une enquête de santé” [Stratification of Ouagadougou (Burkina Faso) from a Panchromatic Image (Spot 5): a First Step for Health Survey]. Espace populations sociétés (на језику: француски) (2–3): 393—401. doi:10.4000/eps.1851
— преко Revues.org. 
- Profil Urbain de Ouagadougou (на језику: француски). United Nations Human Settlements Programme. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- mairie-ouaga.bf
- Званични веб-сајт
- The plan of Ouagdougou
- Falling Rain Genomics: World Index, and other pages
- „(Ouagadougou)”. Directory of Open Access Journals. UK. (Bibliography of open access articles)
- „(Ouagadougou)” — преко Europeana. (Images, etc.)
- „(Ouagadougou)” — преко Digital Public Library of America. (Images, etc.)
- „(Ouagadougou)”. Internet Library Sub-Saharan Africa. Germany: Frankfurt University Library. 15. 1. 2019. (Bibliography)
- „(Ouagadougou)”. Connecting-Africa. Leiden, Netherlands: African Studies Centre. Архивирано из оригинала 10. 02. 2022. г. Приступљено 10. 02. 2022. (Bibliography)
- „(Ouagadougou)”. AfricaBib.org. Архивирано из оригинала 10. 02. 2022. г. Приступљено 10. 02. 2022. (Bibliography)
- Christian Zimmermann (ур.). „(Ouagadougou)”. Research Papers in Economics. St. Louis, US: Federal Reserve Bank of St. Louis. (Bibliography)
- „Ouagadougou, Burkina Faso”. BlackPast.org. US. 25. 11. 2014.
- „Burkina Faso: Ouagadougou”. ArchNet. Архивирано из оригинала 14. 2. 2006. г.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
