Трг републике (Београд)
44° 48′ 59.2″ N 20° 27′ 36.4″ E / 44.816444° С; 20.460111° И
  Трг
РЕПУБЛИКЕ | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град (Београд) |
| Почетак | Француска ул. и Васина ул. и Чика Љубина ул. |
| Крај | Кнез-Михаилова ул. и Коларчева ул. и Македонска ул. |
| Дужина | 120 m |
| Ширина | 100 m |
| Створена | крајем 19. века |
| Названа | 1866. |
| Стари називи | Позоришни трг |
 | |
|
Поглед на споменик кнезу Михаилу, Народни музеј и Народно позориште
 
| |
Трг републике је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се у општини Стари град и обухвата простор између „Градске кафане“, биоскопа „Јадран“, Народног позоришта и Дома Војске Србије.[1] Стари назив трга био је Позоришни трг.
Историја
[уреди | уреди извор]Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између (тада још неизграђених) споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била највећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију „сиротиње раје“ набијањем на колац.[2] Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име,[3] а подигнут је и споменик.[4]
После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 6/18. децембра 1882.[5] подигнут споменик кнезу Михаилу,[6] почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана „Дарданели“, стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп „Коларац“ (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца, одн. земљиште између Поенкареове, Кнежевог споменика, Позоришне и кнеза Павла улице било је власништво Коларчеве задужбине[7]). Палата "Riunione", у којој се налази биоскоп „Јадран“, саграђена је 1930. године. Београдска општина је 1938. усвојила "коначну регулацију" трга.[8]
На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944.[9] (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе Културни центар Београда са две галерије (Ликовна и „Артгет“), Међународни прес-центар, књижара „Стубови културе“, „Градска кафана“ и др.
Једна од највећих зграда на Тргу је Палата Реуниона из 1931. године.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До Трга републике се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи
- линија 24 (Дорћол – Врачар)[10]
- линија 26 (Дорћол – Браће Јерковић)[11]
- линија 27 (Трг републике – Миријево 3)[12]
- линија 27Е (Нови Београд – Миријево 4)[13]
- линија 32Е (Трг републике – Вишњица)[14]
- линија 35 (Трг републике – Лешће)[15]
- линија 37 (Железничка станица Панчевачки мост – Кнежевац)[16]
- линија 44 (Топчидерско брдо – Вилине воде)[17]
- линија 96 (Трг републике – Борча 3)[18]
и ноћним линијама
- линија 15 (Трг републике – Земун)[19]
- линија 27 (Трг републике – Миријево 3)[12]
- линија 32 (Трг републике – Вишњица)[20]
- линија 33 (Трг републике – Кумодраж)[21]
- линија 37 (Трг републике – Кнежевац)[16]
- линија 47 (Трг републике – Ресник)[22]
- линија 48 (Трг републике – Миљаковац)[23]
- линија 51 (Трг републике – Беле воде)[24]
- линија 56 (Трг републике – Рушањ)[25]
- линија 68 (Трг републике – Блок 45)[26]
- линија 75 (Трг републике – Бежанијска коса)[27]
- линија 96 (Трг републике – Борча 3) (укинута)[18]
- линија 101 (Трг републике – Падинска Скела)[28]
- линија 202 (Трг републике – Велико село)[29]
- линија 301 (Трг републике – Бегаљица)[30]
- линија 304 (Трг републике – Ритопек)[31]
- линија 511 (Трг републике – Сремчица)[32]
- линија 603 (Трг републике – Угриновци)[33]
- линија 704 (Трг републике – Земун поље)[34] и
- линија 706 (Трг републике – Батајница)[35]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Позоришни трг 1895. године -
Позоришни трг средином 30-их 20. века -
Трг са Народним позориштем -
Трг пред Први светски рат. (Разгледница) -
Смотра 1944. -
Поглед на трг и споменик кнезу Михаилу (пре реконструкције) -
Народни музеј на Тргу републике (пре реконструкције)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Трг републике на мапи Београда
- ^ Београдске општинске новине, 1. март 1938.
- ^ Васа Чарапић улица
- ^ Упознајте Београд - Трг републике
- ^ Програм светковине откривања споменика
- ^ Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)
- ^ "Политика", 21. мај 1937
- ^ "Политика", 10. феб. 1938
- ^ „ОВО ЈЕ ПЛОЧА КОЈА ЋЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ ПОДСЕЋАТИ НА ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ”. beogradske.rs (на језику: српски). октобар 2019. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ ГСП Београд, линија 24
- ^ ГСП Београд, линија 26
- ^ а б ГСП Београд, линија 27
- ^ „ГСП Београд, линија 27е”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 02. 06. 2017.
- ^ „ГСП Београд, линија 32е” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2017.
- ^ ГСП Београд, линија 35
- ^ а б ГСП Београд, линија 37
- ^ ГСП Београд, линија 44
- ^ а б ГСП Београд, линија 96
- ^ ГСП Београд, линија 15
- ^ ГСП Београд, линија 32
- ^ ГСП Београд, линија 33
- ^ ГСП Београд, линија 47
- ^ ГСП Београд, линија 48
- ^ ГСП Београд, линија 51
- ^ ГСП Београд, линија 56
- ^ ГСП Београд, линија 68
- ^ ГСП Београд, линија 75
- ^ ГСП Београд, линија 101
- ^ ГСП Београд, линија 202
- ^ ГСП Београд, линија 301
- ^ ГСП Београд, линија 304
- ^ ГСП Београд, линија 511
- ^ ГСП Београд, линија 603
- ^ ГСП Београд, линија 704
- ^ ГСП Београд, линија 706
Литература
[уреди | уреди извор]- Милан Леко, Београдске улице и тргови : 1872-2006, Београд : Завод за уџбенике, 2006.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Како је изгледао Београд пре пола века. "Политика", 15. март 1936
Тргови у Београду | ||
|---|---|---|
|  | |
| Градске општине | |
|---|---|
| Знамења | |
| Архитектонски симболи | |
| Дворци и тврђаве | |
| Верски објекти | |
| Манифестације | |
| Библиотеке | |
| Позоришта | |
| Музеји |
|
| Образовање | |
| Саобраћај | |
| Језера | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
