Људско тело
| Људско тело | |
|---|---|
 Карактерстике људског тела приказане на телима код којих су телесне длаке и мушке длаке на лицу уклоњене | |
| Идентификатори | |
| MeSH | D018594 |
| TA | A01.0.00.000 |
| FMA | 20394 |
| Анатомска терминологија | |
Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.
Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија[1] основних јединица живота[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.
Структура
[уреди | уреди извор]Састав људског тела
Код здравог човека тешког 60 kg
| ||
| Конституент | Тежина[3] | Проценат атома[3] |
|---|---|---|
| Водоник | 6.0 kg | 63% |
| Кисеоник | 38.8 kg | 25,5% |
| Угљеник | 10.9 kg | 9,5% |
| Азот | 1.9 kg | 1,4% |
| Калцијум | 1.2 kg | 2,0% |
| Фосфор | 0.6 kg | 0,2% |
| Калијум | 0.2 kg | 0,07% |
Величина
[уреди | уреди извор]Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 m, а одрасла жена је око 1,6–1.7 m. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.
Анатомија човека
[уреди | уреди извор]
Људска анатомија (грч. ἀνατομία, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.
Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и рабарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.
Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомиских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туториала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.
Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.[5][6]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
- ^ Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of Molecular Biology of the Cell четвртог издања, које је уредио Bruce Alberts (2002) а објавио Garland Science. Alberts-ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "molecular building blocks".
- ^ а б Burton 2000, стр. 3–
- ^ а б в г д „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Приступљено 27. 3. 2007.
- ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK).”. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.
- ^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004.”. 2004. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.
Литература
[уреди | уреди извор]- Burton, George (2000). Chemical Storylines (2 изд.). Heinemann. ISBN 978-0-435-63119-2.
- Roza, Greg (2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Локомоторни систем |
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Циркулаторни систем |
| ||||||
| Нервни систем | |||||||
| Покровни систем | |||||||
| Имунски систем | |||||||
| Систем органа за дисање | |||||||
| Систем органа за варење |
| ||||||
| Уринарни систем | |||||||
| Репродуктивни систем | |||||||
| Ендокрини систем | |||||||
Општа анатомија: системи и органи, регионална анатомија, равни и линије, површинска осовинска анатомија, површинска анатомија удова | |||||||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
