Станоје Михалџић
| Станоје Михалџић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Станоје Михалџић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 4. јун 1892. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Јасеновац, Аустроугарска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 3. јун 1956. (63 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Свеучилиште у Загребу | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Југословенска радикална заједница | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Станоје Михалџић (Јасеновац, 4. јун 1892 — Београд, 3. јун 1956) био је југословенски и српски политичар, министар унутрашњих послова Краљевине Југославије од 26. августа 1939. до 8 јула 1940. године и бан Дринске бановине од 10. јула 1940. до 17. априла 1941. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се 4. јуна 1892. године у српској породици у Јасеновцу, тада Аустроугарској.[1] Након завршене основне школе у Загребу и средње школе у Будимпешти, дипломирао је на Правном факултету Свеучилишта у Загребу.[2] Током Првог светског рата Михалџић се пријавио као добровољац у Војску Краљевине Србије и борио се на Солунском фронту као резервни поручник.[1]
После рата, Михалџић је обављао дужност шефа полиције у Новом Саду, до премештаја у Суботицу и следећег премештаја у Загреб. Касније је именован за под-бана Савске бановине[2], а након пензионисања бана Виктора Ружића био је в.д бана Савске бановине. Као шеф полиције у Загребу, спријатељио се са Драгомиром Јовановићем, а био је један од главних покретача и члан многих друштвених, културних и хуманитарних организација у Загребу.[2]
Након Споразума Цветковић-Мачек, нова влада је формирана 26. августа 1939, са Драгишом Цветковићем из Југословенске радикалне заједнице као председником владе и Влатком Мачеком из Хрватске сељачке странке као потпредседником владе. Михалџић је у овој влади именован за министра унутрашњих послова.[1] Михалџић је био слободни зидар и англофил и 1940. године, под маском економске канцеларије у Београду, запослио је групу Словенаца који су шпијунирали за Британце. Нацистичка Немачка извршила је притисак на југословенску владу, објашњавајући да је у влади „превише масона“, а Михалџић је смењен са функције[3] 8. јула 1940.[4] и 10. јула 1940. именован за бана Дринске бановине[3], а на тој функцији је остао до окупације Краљевине Југославије 17. априла 1941. пред Немачком у Априлском рату.[5]
Према некима, средином 1941. године у Сарајеву су га убили Немци или Усташе због веза с Британцима, а према другима заробили су га Немци, одвели у Грац, где је преживео рат. Његова судбина још увек није позната.[3][6] Према „Српском биографском речнику” после Другог светског рата је живео у Београду и умро 3. јуна 1956.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Политика, 27. август 1939, Београд
- ^ а б в Време, 27. август 1939, Београд
- ^ а б в „Jutarnji list - KONAČNI POPIS HRVATSKIHMASONA 20. STOLJEĆATito nije bio slobodni zidar”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2013-07-06. Приступљено 2021-04-13.
- ^ Политика, 9. Јул 1940, Београд
- ^ „Bosnia and Hercegovina”. www.worldstatesmen.org. Приступљено 2021-04-13.
- ^ „S Pribićevićem, Mačekom i Titom za Jugoslaviju“ – portret političkog djelovanje dr. Hinka Krizmana (1881. – 1958.)
- ^ Драго Његован: „Михалџић, Станоје”, стране 903-904, Српски биографски речник, том 6, Нови Сад, 2014. године
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
