станислав мартиновић
Станислав Мартиновић
Лични подаци
Датум рођења	(1916-05-05)5. мај 1916.
Место рођења	Бајице, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	16. јун 1943.(1943-06-16) (27 год.)
Место смрти	Межица, код Миљевине, Независна Држава Хрватска
Професија	студент медицине
Деловање
Члан КПЈ од	почетка 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	11. јула 1945.

Станислав Станко Мартиновић (Бајице, код Цетиња, 5. мај 1916 — Межица, код Миљевине, 16. јун 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођен је 1916. године у селу Бајице, код Цетиња. Основну школу и гимназију завршио је у Цетињу. Године 1935. је уписао Медицински факултет у Београду.

После окупације Југославије, вратио се у родно место. Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Одмах после избијања Тринаестојулског устанка италијански војници су га ухапсили и интернирали у концентрациони логор у Албанији. Новембра 1941. је избављен из логора заменом за италијанске заробљенике. После изласка из логора, био је постављен за референта санитета Ловћенског партизанског одреда.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1942. године.

Као борац у Четвртој пролетерској црногорској бригади учествовао је у Трећој, Четвртој и Петој непријатељској офанзиви.

Током битке на Неретви био је командант болнице тифусара и учествовао у њиховој евакуацији. Због заслуга у спасавању рањеника и тифусара, постао је члан Санитетског одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈ.

Током битке на Сутјесци био је задужен за болнице и организовао прелаз рањеника и болесника преко Пиве. Нашао се са групом рањеника која била уз Трећу ударну дивизију НОВЈ под командом Саве Ковачевића. Већина бораца дивизије изгинула је приликом покушаја пробоја обруча, након чега су немачки војници побили све рањенике на које су наишли. Станислав је успео да организује групу рањеника и извуче се поред Немаца. Међутим, код села Межице су их 16. јуна пресрели четници. Поубијали су све рањенике у групи, а Станислава мучили и на крају убили.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 11. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.^[1][2]

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167

п р у Народни хероји из Цетиња и околине
Народни хероји Југославије рођени у Цетињу и околини, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Цетиње	Војислав Биљановић Радоје Вујошевић Шпиро Вујовић Светозар Вукмановић Филип Јанковић Јово Капичић Гојко Крушка Петар Прља Будимир Томовић Јелена Ћетковић град Цетиње
Бајице	Блажо Мартиновић Марко Мартиновић Никола Мартиновић Станислав Мартиновић
Велестово	Благота Мићуновић Вељко Мићуновић Вукосава Мићуновић
Горњи Цеклин	Лазар Лопичић Андрија Пејовић Нико Стругар
Љуботињ	Љубо Вучковић Ђуро Вујовић Ђоко Вукићевић Пеко Дапчевић
Ријека Црнојевића	Петар Брајовић Павле Јовићевић Петар Јовићевић Јован Радуловић Јово
остала места	Филип Бајковић Ђоко Војводић Петар Војводић Јован Вучковић Радован Гардашевић Блажо Јанковић Илија Костић Алекса Маркишић Ђуро Петровић Блажо Попивода Крсто Попивода Никола Поповић Душан Стругар Ђуро Стругар Милован Челебић Перо Ћетковић

п р у Народни хероји — лекари, студенти медицине и болничарке
Лекари, студенти медицине, медицинари и болничарке Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су одликовани Орденом народног хероја.
Лекари	Мило Бошковић Бошко Вребалов Павле Грегорић Душан Мрављак Сафет Мујић Гојко Николиш Ненад Парента Младен Стојановић Миленко Хаџић
Студенти медицине	Марко Балетић Вера Благојевић Мајда Врховник Лизика Јанчар Мајда Стеван Јовановић Олга Јовичић Јово Капичић Осман Карабеговић Мома Марковић Станислав Мартиновић Јован Милосављевић Мика Митровић Нада Наумовић Блажо Орландић Енес Орман Павле Пап Шиља Владимир Перан Владо Поповић Милић Радовановић Иван Рукавина Сима Симић Мића Стојковић Славчо Стојменски Борко Талески Радмила Трифуновић Драго Флис Миодраг Чајетинац Јован Шербановић
Болничарке	Марија Бурсаћ Савка Јаворина Рава Јанковић Данила Кумар Албина Мали-Хочевар Вера Мишчевић