Спутњик 1
Спутњик 1 (рус. Спутник — пратилац или сапутник) је био први вештачки сателит лансиран у орбиту 4. октобар 1957. године у част годишњице Октобарске револуције. Он је лансиран са космодрома који је припадао СССР-у Бајконур у садашњем Казахстану. У космос га је однела ракета Р-7 коју је пројектовао Сергеј Корољов за балистичке ракете. Кретао се по орбити удаљеној 250 km од Земље. Његово лансирање је започело трку у истраживању свемира између СССР-а и САД.
Била је то полирана метална сфера пречника 58 cm (23 in) са четири спољне радио антене за емитовање радио импулса. Радио-аматери су лако могли да открију његов радио сигнал,[2] а орбитална инклинација од 65° и трајање орбите учинили су да му путања лета покрива готово читаву насељену Земљу.
Неочекивани успех сателита убрзао је америчку Спутњичку кризу и покренуо свемирску трку, као део Хладног рата. Лансирање је било почетак нове ере политичког, војног, технолошког и научног развоја.[3][4] Реч „спутњик” је руска реч за сателит када се тумачи у астрономском контексту;[5] њено друго значење је брачни друг или сапутник.[6][7]
Праћење и проучавање Спутњика 1 са Земље пружило је научницима драгоцене информације. Густина горње атмосфере могла се закључити из његовог повлачења по орбити, а ширење његових радио сигнала дало је податке о јоносфери.
Спутњик 1 лансиран је током Међународне геофизичке године са локације бр.1/5, на петом Торетамском полигону, у Казахстанској ССР (сада познатом као космодром Бајконур). Сателит је путовао највећом брзином од око 8 km/s (18.000 mph), што је трајало 96,20 минута да заврши сваку орбиту. Преносио је на 20.005 и 40.002 MHz,[8] које су надзирали радио оператери широм света. Сигнали су се настављали 21 дан све док се батерије предајника нису испразниле 26. октобра 1957. Спутњик 1 је изгорео 4. јануара 1958. при поновном уласку у Земљину атмосферу, након три месеца, 1440 комплетираних орбита око Земље,[9][10] и пређеној удаљености од око 70×107 km (4,3×108 mi).[11]
Опис сателита
[уреди | уреди извор]Техничи подаци о овом првом освајачу васионе говоре следеће. Лоптасто тело од алуминијумских легура, пречника 58 cm било је херметички затворено. У његовој унутрашњости, напуњеној инертним гасом под одређеним притиском, специјални уређај одржавао је температуру у прописаним границама, неопходним за сигуран рад два радио предајника и акумулатора - извора електричне енергије. Количина електричне енергије понета са Земље била је довољна за тронедељни рад уграђене опреме. Спољашњи део лопте специјално је полиран да би се обезбедила одређена својства упијања односно одбијања Сунчевих зрака. На њој су се налазиле 4 штап-антене: две дужине 2,4 м, а две дужине 2,9 m. Укупна тежина сателита је била 83,6 килограма.
Спутњик-1 се око Земље кретао путањом са нагибом 65,1°, перигејом на 226 km и апогејом на 947 km. Период обиласка путање био је 96,17 минута. Кружио је брзином од 29,000 km на сат и емитовао радио-сигнале на фреквенцијама 20.005 i 40.002MHz, који су могли пратити бројни радио-аматери широм света. Пошто је пуне три недеље слао сигнале са путање и тиме омогућио драгоцене провере основних поставки лета у васиони, Спутњик-1 је „заћутао“ 26. октобра пошто су се истрошиле батерије али је наставио да се креће око Земље. После 93 дана (3 месеца), 1400 обртаја око наше планете и око 60 милиона преваљених километара, првенац васионске ере је зашао у густе слојеве атмосфере 4. јануара 1958. и престао да постоји.
После Спутњика 1 лансирана је серија сателита под тим називом.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ McDougall, Walter A (зима 2010), „Shooting the Moon”, American Heritage, Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г., Приступљено 10. 09. 2015
- ^ Ralph H. Didlake, KK5PM; Oleg P. Odinets, RA3DNC (28. 9. 2007). „Sputnik and Amateur Radio”. American Radio Relay League. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 26. 3. 2008.
- ^ McDougall, Walter A. (зима 2010). „Shooting The Moon”. American Heritage. 59 (4). ISSN 0002-8738. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ Swenson, et al, p. 71
- ^ „Display: Sputnik-1 1957-001B”. NASA. 27. 4. 2021. Приступљено 16. 5. 2021.
- ^ „Sputnik 1, Earth's First Artificial Satellite in Photos”. SPACE.com.
- ^ „APOD: October 3, 1998 – Sputnik: Traveling Companion”. apod.nasa.gov.
- ^ Jorden, William J. (5. 10. 1957). „Soviet Fires Earth Satellite Into Space”. The New York Times. Приступљено 28. 12. 2015.
- ^ Zak, Anatoly (2015). „Sputnik's mission”. RussianSpaceWeb.com. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 27. 12. 2015.
- ^ „Trajectory: Sputnik-1 1957-001B”. NASA. 27. 4. 2021. Приступљено 16. 5. 2021.
- ^ „Sputnik-1 1957-001B”. NASA. 27. 4. 2021. Приступљено 16. 5. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ackmann, Martha (2004). The Mercury 13: The True Story of Thirteen Women and the Dream of Space Flight. New York: Random House. ISBN 978-0-375-75893-5.
- Bilstein, Roger E. (1980). Stages to Saturn: A Technological History of the Apollo/Saturn Launch Vehicles. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 5891638.
- Brzezinski, Matthew B. (2007). Red Moon Rising: Sputnik and the Hidden Rivalries That Ignited the Space Age. New York: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-8147-3.
- Burrows, William E. (2001). By Any Means Necessary: America's Secret Air War in the Cold War. New York: Farrar, Straus & Giroux. ISBN 978-0-374-11747-4.
- Cox, Donald; Stoiko, Michael (1958). Spacepower: What It Means To You. Philadelphia, PA: The John C. Winston Company. OCLC 2641757.
- Divine, Robert A. (1993). The Sputnik Challenge
. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505008-0. - Golovanov, Yaroslav (1994). Королев: факты и мифы [Korolev: Facts and Myths] (на језику: руски). Moscow: Nauka. ISBN 978-5-02-000822-9.
- Gray, Mike (1992). Angle of Attack: Harrison Storms and the Race to the Moon. New York: W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-01892-9.
- Green, Constance McLaughlin (1970). Vanguard: A History (PDF). NASA Historical Series. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 204635. SP-4202. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 03. 2023. г. Приступљено 26. 09. 2021.
- Harford, James J. (1997). Korolev: How One Man Masterminded the Soviet Drive to Beat America to the Moon. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-14853-1.
- Lanius, Roger D.; Logsdon, John M.; Smith, Robert W. (2013). Reconsidering Sputnik: Forty Years Since the Soviet Satellite. London: Routledge. ISBN 978-1-134-96033-0.
- Lashmar, Paul (1996). Spy Flights of the Cold War. Annapolis, MD: U.S. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-837-9.
- Lovell, Bernard (1968). The Story of Jodrell Bank. New York: Harper & Row. OCLC 439766.
- McDougall, Walter A. (1985). ...The Heavens and the Earth: A Political History of the Space Age. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02887-0.
- Neal, Homer A.; Smith, Tobin L.; McCormick, Jennifer B. (2008). Beyond Sputnik: U.S. Science Policy in the Twenty-first Century. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11441-2.
- Peebles, Curtis (1991). The Moby Dick Project: Reconnaissance Balloons Over Russia. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-025-4.
- Peebles, Curtis (1997). The Corona Project: America's First Spy Satellites. Annapolis, MD: U.S. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-688-7.
- Peebles, Curtis (2000). Shadow Flight: America's Secret Air War Against the Soviet Union. Novato, CA: Presideo Press. ISBN 978-0-89141-700-2.
- Prados, John (1982). The Soviet Estimate: U.S. Intelligence Analysis & Russian Military Strength. New York: Dial Press. ISBN 978-0-385-27211-7.
- Shepard, Alan B.; Slayton, Donald K. (1994). Moon Shot: The Inside Story of America's Race to the Moon. Atlanta, GA: Turner Publishing. ISBN 978-1-57036-167-8.
- Siddiqi, Asif A. (2003). Sputnik and the Soviet Space Challenge. Gainesville, FL: University of Florida Press. ISBN 978-0-8130-2627-5.
- Swenson, Loyd S.; Grimwood, James M.; Alexander, Charles C. (1966). This New Ocean: A History of Project Mercury. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 569889.
- Terry, Paul (2013), Top 10 Of Everything, Octopus Publishing Group Ltd 2013, ISBN 978-0-600-62887-3
- Zaloga, Steven J. (2002). The Kremlin's Nuclear Sword: The Rise and Fall of Russia's Strategic Nuclear Forces, 1945–2000. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-58834-007-8.
- Zhao, Yong (2009). Catching Up Or Leading the Way: American Education in the Age of Globalization. ASCD. ISBN 978-1-4166-0873-8.
- Chertok, B. E. (1999). Rakety i li︠u︡di: lunnai︠a︡ gonka [Rockets & People: The Moon Race] (на језику: руски). Moscow: Mashinostroenie. ISBN 978-5-217-02942-6.
- Dickson, Paul (2007). Sputnik: The Shock of the Century. Walker & Co. ISBN 978-0-8027-1365-0.
- Gerchik, Konstantin Vasilyevich (1994). Proryv v kosmos [A Breakthrough in Space] (на језику: руски). Moscow: Veles. ISBN 978-5-87955-001-6.
- Mieczkowski, Yanek (2013). Eisenhower's Sputnik Moment: The Race for Space and World Prestige. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-6793-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Снимци сигнала Вашингтона
- Снимци сигнала из немачког Хам Оператора
- Снимци сигнала из Чехословачке
- Први вештачи сателит и реакције у светској јавности
- Satellite One: The story of the first man-made device in space by Russian News Agency TASS
- Documents related to Sputnik 1 and the Space Race at the Dwight D. Eisenhower Presidential Library
- 50th Anniversary of the Space Age & Sputnik – an interactive media by NASA
- Remembering Sputnik: Sir Arthur C. Clarke – an interview for IEEE Spectrum
- Sputnik Program Page by NASA's Solar System Exploration
- NASA on Sputnik 1
- A joint Russian project of Ground microprocessing information systems SRC "PLANETA" and Space Monitoring Information Support laboratory (IKI RAN) dedicated to the 40th anniversary of Sputnik 1
- A film clip "New Moon. Reds Launch First Space Satellite, 1957/10/07 (1957)" is available at the Internet Archive
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
