For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Слободан Ивков.

Слободан Ивков

Слободан Ивков
Лични подаци
Датум рођења(1959-02-07)7. фебруар 1959.(65 год.)
Место рођењаСуботица, СФРЈ

Слободан Ивков (Суботица, 7. фебруар 1959) српски је стални судски вештак, новинар, публициста, теоретичар уметности, критичар и ликовни уметник.

Он је вештак за област Ауторских права регистрован при Министарству правде Републике Србије (у регистру и роковницима адвоката под: Интелектуална својина). Од 1997. повремено обавља овај посао, а од 2000. до данас има решење ресорног Министарства да је стални вештак, које је потврђено на 2 у међувремену од 2000. до данас расписивана конкурса. Теоретичар, критичар и историчар уметности, слободни српски новинар и непосредни ликовни уметник (графички дизајн, илустрација, фотографија, карикатура, стрип) који је излагао на око 120 групних и 8 индивидуалних изложби (био је и аутор концепција још око 20 поставки туђих радова), публициста, писац, књижевни и ликовни критичар, уредник књига, новина, часописа, комерцијалних и уметничких каталога...

Биографија

[уреди | уреди извор]

Од 1986. редовни је члан професионалног Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), и то: Секције за теорију, критику и историју уметности и Дизајн секције. Радови су му заступљени у сталним збиркама Музеја примењене уметности у Београду, Стеријиног позорја (Нови Сад) и Музеја позоришне уметности (Београд). У УЛУПУДС-у је у једном целом мандату био председник Уметничког савета и члан Управног одбора. Од 2015. је одлуком Скуштине члан Суда части УЛУПУДС-а. Био је именован за председника или је био члан више десетина стручних жирија. Од 2014. члан је Савета Салона савремене уметности Музеја примењене уметности у Београду. Публицистиком и новинарством је почео да се бави 1978. у "Гласу економиста", а од 1987. је редован члан Удружења новинара Србије (УНС). Уредник или члан редакција више часописа и друге периодике. Већ 28 година стални сарадник недељника "НИН", а око 10 година (2007—2016) дневног листа "Блиц". Имао је и вишегодишњу редовну сарадњу са дневним листом "Политика", све док 2007. није престала да плаћа хонораре својим спољним сарадницима, међу којима је био и он. У недељном додатку "Књига" дневног листа "Блиц" дуже је од 5 година (2010—2015), све до престанка излажења тог сепарата, у континуитету био хонорарни уредник научне и популарне књиге. Од 2007. до данас има редовне колумне у "Блицу". Више пута награђиван највишим студентским наградама (избор: Октобарска награда града Београда за дипломски рад из предмета социологија) и професионалним признањима (избор: "Павле Васић" за допринос теорији примењене уметности, 3 годишње награде УЛУПУДС-а, од тога 2 по предлогу Дизајн секције и 1 по предлогу Секције теоретичара, критичара и историчара уметности...)... Звање: Истакнути уметник. Статус: самостални уметник и новинар, незапослен. Поред строго професионалних активности, шире области интересовања су му: природне науке, ликовна нарација/стрип, карикатура и разни облици фантастике, нарочито научна фантастика (НФ/SF). Са 22 године био је 1981. један од 10 оснивача друштва "Лазар Комарчић", а у младости, у време студирања, и стрипске групе "Београдски круг 2" (1979—1986). Има ауторску збирку карикатура (1983.), а објавио је и збирку НФ/SF прича (1994.). До 1994. писао је сценарије за неке од најбитнијих стрипских цртача бивше Југославије. Као критичар, истраживач и уредник до пре 2 - 3,5 деценије (осамдесетих, до средине деведесетих) знатно је утицао на развој југословенског стрипа.

Живи и ради у Београду.

Судски вештак за ауторска права

[уреди | уреди извор]

Испред УЛУПУДС-а први је пут био делегиран за судског вештака у споровима на пољу примењене уметности и ауторског права 1997. године, а на листи сталних вештака Министарства правде Републике Србије за ширу област ауторског права налази се од 2000. Понегде у регистрима и адвокатским роковницима налази се и у категорији: Интелектуална својина.

Уметничке функције

[уреди | уреди извор]

Био један од селектора 39. октобарског салона (Београд, 1998), две Мајске изложбе (Београд, 2011. и 2012.) и обичан члан или председник око 40 стручних жирија. У периоду 2008 - 2012. био је у Одбору секције историчара уметности УЛУПУДС-а. У периоду 2010 - 2012. на изборној Скупштини изабран је за члана Уметничког савета УЛУПУДС-а, а потом одређен и за Председника Уметничког савета УЛУПУДС-а. У периоду 2010 - 2012. био је и члан Управног одбора УЛУПУДС-а. Од краја 2015. Скупштина УЛУПУДС-а га је у наредном мандату предложила и именовала за члана петочланог Суда части Удружења, које у време одржавања годишње скупштине броји око 1800 редовних чланова. Од 2014 - 2016. члан је Савета Салона савремене уметности Музеја примењене уметности у Београду.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Октобарска награда града Београда за дипломски рад из социологије (1985)
  • Три годишње награде УЛУПУДС-а за стваралаштво: две на предлог Дизајн секције за остварења у 1996. и 1999. (додељене 1997. и 2000.), као и једна на предлог Секције за теорију, критику и историју уметности за рад у 2013. (додељена 2015.).
  • Награда „Павле Васић“ коју у ректорату београдског Универзитета уметности једном годишње заједно додељују Музеј примењене уметности, Факултет примењених уметности и Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) "за афирмацију критичко-теоријске мисли у области примењених уметности и дизајна у Србији".
  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[1]

Чланство у професионалним удружењима

[уреди | уреди извор]

Од 1986. члан је УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), секције за дизајн, а од 2008. члан и Секције за теорију, критику и историју уметности. Оснивач је и власник уметничког атељеа Арт студио "Overdrive", регистрованог при УЛУПУДС-у 1993. Од 1987. члан је Савеза новинара Србије (од 1987. и Савеза новинара Југославије), после распада СФР Југославије преименованог у Удружење новинара Србије, са седиштем у Београду. Био је и члан Савеза новинара Србије и Црне Горе, све до одвајања ове републике 2006. године. Од тада је члан само Удружења новинара Србије.

Чланство у осталим удружењима

[уреди | уреди извор]

Био је један од десеторице оснивача друштва "Лазар Комарчић" i његов активни члан од оснивања 1981. до 1991. Од оснивања 2011. члан је и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), а од 2014. члан је Удружења карикатуриста Србије FECO (огранак међународног удружења FECO).

Ликовне и примењене уметности

[уреди | уреди извор]

Од 1977. професионално се бави ликовним уметностима, графичким дизајном, примењеном графиком (стрипом, карикатуром и илустрацијом) и фотографијом, што као непосредан стваралац, што као уредник, историчар уметности, теоретичар, ликовни критичар и истраживач. Илустрацијом и карикатуром се континуирано, непосредно креирајући оригинална дела, бавио 1977-1990, стрипом 1977-1993, фотографијом 1980-1987, дизајном (претежно графичким) 1978-2004, а теоријом, историјом и критиком уметности без прекида од 1980. до данас. Објавио је 1975. прве илустрације и карикатуре у сомборском листу "Покрет". У периоду 1977-1990. интензивно се бавио хонорарним илустровањем и објављивањем карикатура (око 400 карикатура). Штампано му је близу хиљаду цртежа (илустрација, карикатура и стрипова) у многим најзначајнијим часописима из различитих области: публицистика (недељни часописи "НИН", "Дуга", "Данас", "Недељни Дневник", "Привредни преглед"...), периодични ("Квад-арт", међународни "Југословенски преглед"/"Jugосlav Review", ...), дневни листови ("Борба", "Политика експрес"...), економија ("Глас економиста"...), популарна наука ("Галаксија"...), хумор и сатира ("Јеж" и "Ошишани јеж"), спорт (недељник "Темпо"), студентска и омладинска штампа ("Студент", "Видици", "Младост", "НОН", "Глас омладине"...), стрип ("YU стрип", "Денис"), књижевност ("Књижевна реч"

Фотографија

[уреди | уреди извор]

Фотографије објављивао у "Књижевној речи", "Видицима", "Студенту", "Младости", "НИН"-у... До 2016. са својим делима учествовао на око 120 групних изложби, имао и 8 самосталних, а био у селекционим комисијама и жиријима за награде, било као члан или председник жирија, око 40 пута. Од 2004. има звање Истакнути уметник. У младости, време студирања, био је припадник стрипске групе "Београдски круг 2" (1979—1986), са којом је излагао више пута и објављивао цртеже у периодици.

Часопис београдских студената "Студент" ликовно и графички, као дизајнер, графички и технички уредник, а и члан редакције, опремао је у два маха: 1979/1980. и у току 1983. Од 1982. до 1986. радио је као графички дизајнер часописа "Видици". У међувремену је дизајнирао: од 1978. до 1983. "Глас економиста", 1984/85. часопис "НОН" ("Нове омладинске новине"), часопис "А&Б" и још неке листове. Од 1989. до 1991. обликовао је часопис "Демократија данас", а током 1996. "Књижевну реч". Графичко-дизајнерски је уобличио неколико стотина, не само књига, већ и књишки дизајниране периодике и брошуре различитих издавача: "СИЦ" ("Студентски издавачки центар"), УКССО Београда, "Досије", ИП "Фокус", "Радничка штампа", "Видици", "SBM", ИП "Принцип"... Од 1985. до 1990. био је стално запослен као графичко-технички уредник издавачке делатности "Радничке штампе" Савеза синдиката Југославије, од 1990. до 1993. исти посао је стално обављао у издавачком предузећу "Фокус", током 1993. радио је као стално запослени графички дизајнер у арт студију "Црно на бело", а од јануара 1994. слободни је уметник. Бавио се дизајном плаката: Конференција УНЕСКО-а у Београду 1980, Економијада 1980, разне прославе београдских студената, бруцошијаде и сличне манифестације (на пример, празник 25. маја 1980.), разни пропагандни плакати издавачких кућа (за Сајмове књига у Београду, продајне кампање...).

Од 1991. до почетка 1994. био је стални дизајнер сомборског Народног позоришта (плакати за представе, програми, дипломе, улазнице и остали пропратни прозводи). Радови из овог периода се налазе у сталним поставкама Позоришног музеја у Београду, Музеја примењене уметности у Београду и Стеријиног позорја/Музеја Војводине у Новом Саду.

Бавио се и дизајнерским пропагандним пословима (каталог компаније за производњу писаћих трака "ХБМ", штампани огласи у периодици: "Политици", "НИН"-у, "Борби", "Практичној жени", "Економској политици", "Књижевној речи", "Књижевним новинама", "Оку", "Уни", "Рачунарима"...), те амбалажом (кутије за писаће траке "ХБМ"...), етикетама, заштитним знацима, визуелним идентитетом предузећа...

Сценаристика и проза

[уреди | уреди извор]

По Ивковљевим сценаријима, углавном краће стрипове су радили познати цртачи Србије и бивше Југославије: Драган Боснић, Горан Парлов, Милан Јовановић, Богдан Јовановић, Дејан Ђуровић, Ратомир Петровић, Бојан М. Ђукић, Жељко Пахек, Војислав Васиљевић, Душан Гачић, Алекса Гајић, Тихомир Челановић, а две године је био сценариста цртачу Лази Средановићу на серијалу „Дикан“ у Политикином Забавнику. По сопственим сценаријима цртао је стрипски серијал „Земљани“. Научнофантастичне приче је објављивао у часописима Сириус (Загреб), Алеф (Нови Сад) и Емитор (Београд).

Публицистика, историја уметности и уређивање

[уреди | уреди извор]

Од 1979. публиковао је преко 650 теоријских текстова о различитим дисциплинама чисте и примењене ликовне уметности у стручној периодици ("Ликовни живот", "Момент", "Квад-арт"...), у осталој периодици ("Видици", "НИН", "Политика", "Књижевна реч", "Пегаз", "Борба", "Око", "Синеаст"...), као и предговоре каталозима, ауторске прилоге хрестоматијама и зборницима, те као рецензент препоруке za око 30 књига. Био је уредник рубрика дневних новина, часописа и стручних књига. Рецензент је тридесетак стручних књига (избор): монографија "Чика Урош" (о сликару Урошу Предићу, Банатски Културни центар, 2013), фото-монографија "Душе тела" (Банатски Културни центар, 2013), Натали Енџиер "Жена" (женске студије, NNK Интернационал, Београд, 2010), "О илустровању књига поезије", "Видео-илустрација књиге"... Поред осталог, стални је критичар листова НИН и Блиц. По Ивковљевим сценаријима стрипове су радили познати цртачи Србије и бивше Југославије: Драган Боснић, Горан Парлов, Милан Јовановић, Богдан Јовановић, Дејан Ђуровић, Ратомир Петровић, Бојан М. Ђукић, Жељко Пахек, Војислав Васиљевић, а две године је био сценариста цртачу Лази Средановићу на серијалу „Дикан“ у Политикином Забавнику. По сопственим сценаријима цртао је комични стрипски серијал „Земљани“. Научнофантастичне приче је објављивао у часописима Sirius (Загреб), Алеф (Нови Сад) и Емитор (Београд).

Изабрана библиографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
  • Biografija autora u: Slobodan Ivkov. 60 godina domaćeg stripa u Srbiji 1935-1995, str. 294, leksikon. Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995.
  • Biografija autora u: Ko je ko u Srbiji '96, "4.400 izabranih ličnosti, intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna i sportska elita Srbije", str. 177, leksikon. „Bibliofon-Who's Who“, Beograd, 1996, 1997. itd.
  • Biografija autora u: Milovan Vržina. Ko je ko u našem humoru, satiri i karikaturi, str. 74-75, leksikon. „Ošišani jež“, Beograd, 1999.
  • Biografija autora u: Maurice Horn / Moris Horn. The World Encyclopedia of Comics / Svetska enciklopedija stripa, str. 923-924, enciklopedija. "Chelsea House Publishers", Philadelphia / Filadelfija, USA / SAD, 1999.
  • Zoran Stefanović: Portret jedne epohe i kroki dolazeće - Izložba „60 godina domaćeg stripa u Srbiji“ (komesar Slobodan Ivkov; galerija Likovnog susreta, Subotica, 1995)
  • Biografija autora u: Ko je ko u Zemunu, str. 64, leksikon. „Fleš“, Zemun / Beograd, 2004.
  • Biografija autora u: Srpska porodična enciklopedija, 10. tom, str. 110, leksikon. „Narodna knjiga“ i "Politika NM", Beograd, 2007.
  • Zdravko Zupan. Vek stripa u Srbiji, monografija. Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
  • Biografija autora u: BDC / BDC, str. 12, magazin / časopis. „Indiscret media“, Kraiova / Krajova, Rumunija, 2013.
  • Biografija autora u: Snežana Pešić Rančić i Maja Gecić. Pomeranje granica, str. 35, katalog projekta. "ULUPUDS", Beograd, 2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Слободан Ивков
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?