Синагога у Загребу
„Молитвени дом“ Јевреја у Загребу
Синагога у Загребу Локација на мапи Хрватске
Основне информације
Локација	Загреб  Хрватска
Координате	45° 29′ С; 15° 35′ И / 45.48° С; 15.58° И / 45.48; 15.58
Религија	јудаизам
Обред	сефардски
Архитектонски опис
Стил архитектуре	псеудомаурски
Творац	Leopoldstädter Tempel
Почетак изградње	1866.
Завршетак изградње	1867.
Датум рушења	1941/1942.
Спецификације
Дужина	30 m
Ширина	19,7 m

Синагога у Загребу била је главни молитвени дом јеврејске заједнице у Загребу у данашњој Хрватској. Изграђена је 1867. године у Краљевини Хрватска-Славонија у саставу Аустријског царства,^[1] и Служила је својој намени све док је нису девастирале а потом срушиле фашистичке власти 1941. године у Независној држави Хрватској чија је политика према Јеврејима била усклађеној са Националсоцијализмом.

Синагога у стилу мађарског препорода, пројектовао је Leopoldstädter Tempel из Беча на локацији у данашњој Прашкој улици. То је једина наменски изграђена јеврејска синагога у историји града Загреба. Била је то једна од најистакнутијих јавних зграда у граду, као и један од најцењенијих примера архитектуре синагога у региону.^[2]

Од 1980-их планирана је обнова синагоге на њеном првобитном месту. Због различитих политичких околности постигнут је врло ограничен напредак, јер постоје велике несугласице између владе и јеврејских организација око тога колико ко треба да буду укључене у одлуке о пројекту реконструкције, укључујући предложени дизајн и карактер нове зграде.

Охрабрени едиктом о религији цара Јозефа II. од 1782. Јевреји су се трајно настанили у Хрватској крајем 18. века, а Јеврејска заједница основана је 1806. године.

Јеврејска заједница у Загребу имала је једног рабина 1809. године, а 1811. године добила је и своје гробље.^[3] Заједници је било дозвољено велика да купи земљиште за изградњу синагоге 1833. године, али у то време не и довољно новца за почетак њене изградње. Услови за то створили су се 1855. године када је заједница Јевреја у Загребу нарасла на 700 чланова, тако да је 30. октобра исте године донета одлука о изградњи синагоге.

Грађевински одбор који је именован 1861. године, за изградњу синагоге у Загребу изабрао је и купио земљиште на углу улице Марије Валерије (данашња Прашка) и Трга бана Јелачића. Међутим, како је новим урбанистичким планом (који је промењен 1864. године) смањен расположив простора за изградњу синагоге, заједница је одлучила да накнадно купи још 1.540 м² земљишта око 80 метара удаљеног од првобитно планиране локације, како би се задовољили услови потребни за изградњу.

Почетком 20. века у Хрватској и Славонији било је 27 јеврејских општина, а највеће су биле у Загребу и Осијеку, које су имале по 2.000 људи (4% становништва Загреба и 8% становништва Осијека). У 14 општина било је преко 200 људи. Једанаест општина имало је своје рабине, а у осталим су били рабински изасланици. Постојале су четири јеврејске школе, у Загребу, Осијеку, Земуну и Вуковару. Већа заједница је била напредна (само две су биле православне), па су у својим синагогама имале органе.

На подручју Хрватске и Славоније у првим годинама 20. века Јевреји су били присутни у свим занимањима, чак и у пољопривреди, што је била реткост у другим европским регионима. Међутим, углавном су се бавили трговином на велико и мало. Јеврејски индустријалци управљали су већином дрвне индустрије. Од 200 правника, тридесет су били Јевреји. Поред тога, десет је било судија. Педесет јеврејских лекара имало је своју приватну ординацију. У интелектуалном пољу била је важна Задруга јеврејске омладине у Загребу, основана 1899. године, која је проучавала историју и науку. Према подацима из 1910. године, у Хрватској и Славонији:

• 48,64% свих Јевреја бавило се трговином,
• 25,95% индустријом и занатством,
• 4,12% транспортом,
• 6,46% слободним занимањима,
• 2,45% јавном службом.

Након куповине плаца и добијених дозвола за градњу синагоге од власти у Загребу, за главног архитекту изградње синагоге изабран је један од представник историцизма, Фрањо Клеин, загребчанин рођен у Бечу. Он је синагогу пројектовао по узору на псеудомаурски бечки Леополдшатдтер храм, који је пројектирао Лудвиг Форстер. Наиме ова грађевина је временом постала прототип за градњу синагога у Средњој Европи. Међутим иако је Клеин за Загребачку синагогу користио већ развијен облик заобљеног лука (Рундбогенстил), он са ње није преузео Фостерове ране оријенталне мотиве.^[3]

Главно прочеље синагоге, било је са доминантним извученим и повишеним планом, а доња страна са два симетрична дела, која врше унутрашњу поделу на три брода. У приземљу на предњој страни био је саграђен тролучни улаз и бифора, док је на првом спрату био изграђен високи трифоријум са повишеним луком и четверолистним розетама на степеништу.^[3]

Синагога се простирала на већем делу плаца: била је окренута према западу, а сам храм био је увучен у односу на улицу (што је било у складу са аустроугарским прописима, по којима је морао да постојати предпростор, односно двориште испред саме синагоге, који онемогућава некатоличким црквама јавни улаз са улице и истурање торњева и звона). Синагога је имала широк и нешто виши средишњи брод и два нижа брода и, за разлику од Форстерове синагоге у Бечу, није имала облик базилике.^[3]

Радови су почели 1866, а синагога је завршена следеће 1867. године, када је и званично освештана. Освештењу 27. септембра 1867. године. присуствовали су представници градских и регионалних власти, јавне личности Загреба и мноштво грађана.

Синагога је према свом изгледу и положају била прва истакнута зграда у загребачком доњем граду, а њена архитектура и величина изазивали су опште дивљење и похвале грађана и познавалаца архитектуре.^[3]