Црна Гора је по свом положају медитеранска и балканска земља, па је и главни саобраћајни правац у земљи веза између лука на Јадрану и балканске унутрашњости у залеђу. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и непроходност, што је знатно допринело спором развоју саобраћаја у земљи.

Црна Гора има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај, а главни град, Подгорица, је средишњи саобраћајни чвор у земљи.

Укупна дужина железничке мреже у Црној Гори је 250 km. У земљи постоје три редовне железничке линије. Прва је Бар-Подгорица, друга Подгорица-Бијело Поље и трећа линија Подгорица-Никшић. Урађена је идејна студија изградње нове пруге Пљевља- Бијело Поље, дуге зависно од варијанте од 59 до 68 километара. И други крак пруге од Бијелог Поља(Равне Ријеке) до границе са Косовом дужине око 60 километара. Циљ изградње пруге је да се Пљевља која су богата рудом повежу са Луком Бар и са Косовом.

Железничка веза са суседним земљама:

• Албанија - да
• Србија - да
• Босна и Херцеговина - не, раније постојала ускотрачна пруга Никшић- Билећа (1938-1976.када је укинута)
• Хрватска - не, раније постојала ускотрачна пруга лука Зеленика- Херцег Нови- Игало- Ћилипи- Цавтат- Ускопље (1901-1968.када је укинута)

Укупна дужина путева у Црној Гори је 8000 km, од тога 7900 km у чврстој подлози (асфалт, бетон). У Црној Гори је 13 јула отворена прва деоница аутопута Бар- Бољаре од Смоковаца до Маташева. Са друге стране, посебност Црне Горе је број тунела и мостова на њеним путевима. Од, 2006. године, отворен је тунел Созина, који је знатно скратио пут између јадранске обале и залеђа.Моста преко тјеснаца Вериге у Боки Которској. Радови на изградњи ауто-пута Бар-Бољаре званично су почели 11.05.2015.године, деоница Смоковац-Увач-Матешево, дужине 41 километар, са 45 мостова и вијадуката и 32 тунела. Радове изводи кинеска комапанија "CRBC" и рок завршетка је 4 године. План је да се након ове деонице настави са градњом следеће деонице Матешево-Андријевица, дужине 23 километра. Поред овог аутопута Црна Гора разматра опцију о јадранско-јонском коридору који би се пружао од Херцег Новог преко Боко-которског залива (мост), Будве, Бара (где би требала да буде петља аутопутем А1) до Улциња и даље ка албанској граници.

Кроз Црне Гору пролазе следећи Европски коридори и њихови наставци:

• Магистрални пут E-65/E-80 – деоница: (Хрватска)-Игало-Тиват-Будва-Петровац на мору- Подгорица-Колашин-Беране-Рожаје-(Србија)
• Магистрални пут E-762 – деоница: (Албанија)-Божај-Подгорица-Никшић-Шћепан Поље- (Босна и Херцеговина)
• Магистрални пут E-763 – деоница: (Србија)-Бијело Поље-Мојковац-Колашин
• Магистрални пут E-851 – деоница: Петровац на Мору-Бар-Улцињ- (Албанија)

Црна Гора је поморска земља са дугом поморском традицијом. Бокељи и Бока Kоторска добар део своје историје везују за море и поморство. Котор је био старо поморско средиште овог дела Јадрана. Данас је лука са највећим значајем за привреду земље и привреду Србије у залеђу лука Бар. Такође, постоји редовна поморска линија фериботом Бар-Бари. Котор, Тиват, Рисан и Зеленика, сви у Боки, су мање луке.

Од слатких вода (реке, језера) пловно је Скадарско језеро и његова притока, Ријека Црнојевића, око ушћа. Овај вид водног саобраћаја је слабо развијен изводи се највише на вожњу мањим пловилима (чамци).

У Црној Гори постоје два аеродрома, уврштена на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

• Аеродром Подгорица - TGD
• Аеродром Тиват - TIV

Постоје и мањи аеродроми на северу земље и централном делу (Беране, Жабљак, Никшић), али они нису опремљени за прихват већих летелица и значајни су на нивоу државе. Такође и један спортски аеродром Шпиро Мугоша на Ћемовском пољу код Подгорице.

• Регистарске ознаке у Црној Гори
• Пруга Београд—Бар

Саобраћај у Црној Гори на Викимедијиној остави.

п р у Теме Црне Горе
Историја	Историјски развој Антички период Превалис Дукља Зета Немањићка Балшићка Деспотовинска Црнојевићка Османски период Санџак Вилајет Хијерократија Књажевина Краљевина Прва Југославија Покрајинска управа Зетска област Зетска бановина Други свјетски рат НОБ Окупација Друга Југославија Народна/Социјалистичка Република Трећа Југославија/Србија и Црна Гора Република (1992—2006) Референдум о независности 2006. Историјске области Стара Црна Гора Брда Стара Херцеговина Бока которска
Географија	Пећине Клима Области Региони Ријеке Мочваре Национални паркови Геологија Крајње тачке Флора Фауна Острва Језера Планине Водопади
Политика	Општине Насељена мјеста Устав Избори Спољни односи Предсједник Влада Предсједник Владе Људска права ЛГБТ Полиција Војска Скупштина Предсједник Држављанство Политичке странке
Привреда	Финансије Банкарство комерцијална централна Валута Здравствена заштита Осигурање Берза Порези Индустрија Пољопривреда Виноградарство Предузећа Енергетика Шуме Телекомуникације Туризам Саобраћај Малопродаја Продајни центри Супермаркети
Друштво	Култура Архитектура Умјетност Кинематографија Кухиња Фолклор Народна ношња Књижевност Музика Медији Дневни листови Радио Телевизија Свјетска баштина Спорт Језици Образовање Демографија Срби Црногорци Бошњаци Муслимани Албанци Хрвати Роми Религија Хришћанство Православље Католицизам Протестантизам Ислам Јудаизам Симболи Грб Застава Химна Одликовања Празници
Категорија Портал