Салва Еид Насер
| Салва Еид Насер | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ebelechukwu Agbapuonwu (Salwa Eid Naser) |
| Датум рођења | 23. мај 1998. |
| Место рођења | Онича, Анамбра, Нигерија |
| Држављанство | Бахреин |
| Висина | 168 см |
| Спортске информације | |
| Спорт | 400 м |
| Тренер | Хозе Рубио (од 2017) Џон Обеја (2015-2017) |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | 48,14 на 400 м |
Награде и медаље
| |
Салва Еид Насер (енгл. Salwa Eid Naser, рођена као Ебелечукву Агбапуонву енгл. Ebelechukwu Agbapuonwu; Онича, 23. мај 1998.) је бахреинска атлетичарка рођена у Нигерији. Спцијализована је за спринт. Била је светска шампионка 2019. са трећим најбржим временом у историји у трци на 400 метара од 48,14 секунди, поставши најмлађа шампионка икада и прва жена која је представљала азијску нацију која је победила у тој дисциплини на једном Светском првенству. Резултат од 48,14 је ставља на треће место ранг листе најбољих 400-метрашица свих времена иза спорних резултата Марите Кох (47,60; 1985) и Јармиле Кратохвилове (47,99; 1983). Насер је освојила и сребрну медаљу на Светском првенству 2017. Као чланица Бахреинске мешовите штафета 4 x 400 м, освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2019.
Насер је одслужила забрану такмичења од 30. јуна 2021. до фебруара 2023. због кршења антидопинг правила у вези са пропустом око пријављивања места пребивалишта.[1]
Одрастање
[уреди | уреди извор]Салва Еид Насер је рођена од мајке Нигерије и оца рођеног у Бахреину.[2] [3] [4] Њена мајка се такмичила на 100 и 200 метара у школи.[5] Пре Салвиног 14. рођендана породица се преселила у Бахреин.[6] [7] 2014. прешла је у Бахреин, прихватила ислам и променила име. У 2019. рекла је да је срећна што људи у Нигерији славе њене победе.[6] [8]
Каријера
[уреди | уреди извор]2016: Олимпијск игре
[уреди | уреди извор]На Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, 18-годишњакиња је заузела девето место и није напредовала у финале трке на 400 метара.[9] Само недељу дана раније, Насер је изврнула скочни зглоб. После Игара, морала је да се одмори три месеца да би залечила ногу.[10]
2017–2019: Светска златна, сребрна и бронзана медаља
[уреди | уреди извор]
Још као јуниорка, Салва Еид Насер је освојила сребрну медаљу на 400 м на Светском првенству у Лондону 2017. са новим личним рекордом од 50,06 секунди.[11] [12] Са 19 година, Насер је постала најмлађа жена која је доспела на подијум трке на 400 м на једном Светском првенству.[13] [14] Мање од три недеље касније, победила је на митингу у Бриселу са новим личним рекордом (49,88).[15] [16]
Од новембра 2017. тренира је Доминиканац Хозе Лудвиг Рубио.[17] [18]
У 2018. на Париском митингу, победила је са новим личним рекордом од 49,55 с, обарајући азијски рекорд који је 1993. поставила Ма Јукин (49,81 с). 20. јула, на Херкулесовом митингу у Монаку, трчала је 49,08 с.[19] [20] [21]
Насер је 3. октобра 2019. постала шампионка на 400 метара на Светском првенству у Дохи, најмлађа икада и прва Азијска победница на 400 метара. Она је побољшала свој лични рекорд, постављен годину дана раније, за огромних 0,94 с, а њен резултат од 48,14 секунди био је најбржи од 1985. – то јест 34 године (када је Марита Кох поставила светски рекорд од 47,60). Насер је друга најбржа на Светском првенству (само иза Јармиле Кратоцхвилове која је трчала 47,99 1983.), и трећа најбржа свих времена.[22] [23] Додатно је узела бронзану медаљу у мешовитој штафети 4 × 400 м која је поставила азијски рекорд.
2020 – 2023: Двогодишња суспензија антидопинг прописа
[уреди | уреди извор]У јуну 2020. Агенција за атлетски интегритет (АИУ) издала је привремену суспензију Насер због прекршаја правила пријаве пребивалишта у периоду од 12 месеци, укључујући једно неуспешно подношење пријаве и три пропуштена теста.[24] [25] У октобру 2020. Светски атлетски дисциплински суд је одбацио оптужбе и укинуо суспензију.[26] [27] [28] [29] Међутим, Светска Атлетика и Светска антидопинг агенција су уложили жалбу на ову одлуку Суду за спортску арбитражу.[30] 30. јуна 2021. Суд је усвојио жалбу, издавши Насер двогодишњу забрану такмичења која је трајала од јуна 2021. до фебруара 2023.[31] [32] [25] Сви њени резултати од 25. новембра 2019. до 30. јуна 2021. су дисквалификовани.
2024: Сребро на Олимпијским играма у Паризу
[уреди | уреди извор]Еид Насер је освојила сребрну медаљу у финалу трке на 400 метара на Олимпијским играма у Паризу. Истрчала је 48,53 секунде и стигла иза победнице Мерилејди Паулино која је истрчала нови Олимпијски рекорд у времену 48,17 секунде.[33]
Достигнућа
[уреди | уреди извор]
Лични рекорди
[уреди | уреди извор]| Дисциплина | Време (секунде.стотинке) | Ветар (метара у секунди) | Место одржавања | Датум | Напомене |
|---|---|---|---|---|---|
| 100 метара | 11.24 | +1.3 | Саламанка, Шпанија | 8. јун 2019. | |
| 200 метара | 22.51 | +1.9 | Пало Алто, САД | 30. јун 2019. | |
| 400 метара | 48.14 | Доха, Катар | 3. октобар 2019. | Азијски рекорд |
Међународна такмичења
[уреди | уреди извор]| Година | Такмичење | Место | Позиција | Дисциплина | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|---|
Представљајући  Бахреин
| ||||||
| 2014 | Олимпијада младих | Нанјинг, Кина | 2. | 400 м | 52.74 | |
| 2015 | Светско првенство за млађе јуниоре | Кали, Колумбија | 1. | 400 м | 51.50 | |
| 2016 | Олимпијске игре | Рио де Жанеиро, Бразил | 8. (полуфинале) | 400 м | 50.88 | |
| 2017 | Светско првенство | Лондон, Уједињено Краљевство | 2. | 400 м | 50.06 | |
| 2018 | Азијске игре | Џакарта, Индонезија | 1. | 400 м | 50.09 | |
| Континентални куп | Острава, Чешка Република | 1. | 400 м | 49.32 | ||
| 2019 | Азијско првенство | Доха, Катар | 1. | 200 м | 22.74 | |
| 1. | 400 м | 51.34 | ||||
| Светско првенство | Доха, Катар | 1. | 400 м | 48.14 | Рекорд Азије | |
| 2024 | Олимпијске игре | Париз, Француска | 2. | 400 м | 48.53 | |
Види још
[уреди | уреди извор]- Освајачице медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 400 метара за жене
- Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 400 метара за жене
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „01 July 2021 – Athletics Integrity Unit Press Release” (PDF). Athletics Integrity Unit. 1. 7. 2021. стр. 1. Приступљено 1. 7. 2021.
- ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ O'Riordan, Ian (10. 8. 2017). „Athlete nationality issue hasn't been lost in London”. The Irish Times. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Efe, Ben (23. 6. 2020). „Athletics: Igboka backs Eid Naser to beat dope ban”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ Landells, Steve (21 July 2015). Naser takes a tip from George Michael and gets 400m gold in Cali. IAAF. Retrieved on 11 October 2015.
- ^ а б „World champion Salwa Eid Naser ready to 'go for the world record'”. Olympic Channel. 21. 11. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ „Ebele Agbapuonwu becomes Salwa Naser – Nigerian athletes dump Nigeria in droves”. Daily Times Nigeria dailytimes.ng. 11. 8. 2017. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ „Rio 2016 – Women's 400m – Standings”. Rio 2016 website. IOC. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Smythe, Steve (3. 10. 2019). „Salwa Eid Naser stuns Shaunae Miller-Uibo in world 400m”. AW. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Johnson, Len (4. 10. 2019). „Naser vs Miller-Uibo race latest in long line of 400m upsets”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Dennehy, Cathal (10. 8. 2017). „Having beaten her heroes, Naser lives her teenage dreams”. World Athletics worldathletics.org. Приступљено 26. 2. 2021.
- ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ „Results − 400 Metres Women − Final” (PDF). IAAF. 9. 8. 2017. Приступљено 12. 4. 2021.
- ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range”
- ^ huaxia, ур. (2. 9. 2018). „Mixed feelings about naturalized athletes flourishing at Asiad”. Xinhua | English.news.cn. Архивирано из оригинала 4. 9. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ „"400m Results"” (PDF). sportresult.com. 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Rowbottom, Mike. „Miller-Uibo goes sub-49 to win 400m in Monaco – IAAF Diamond League”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range”
- ^ Brown, Oliver (4. 10. 2019). „Salwa Eid Naser's astonishing world 400m performance has blown apart the possibilities over one lap”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 3. 5. 2021.
- ^ Ingle, Sean (7. 6. 2020). „AIU says Salwa Eid Naser missed three drug tests before world 400m title win”. The Guardian. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ а б „Salwa Eid Naser, world 400m champion, to miss Olympics with ban”. NBC Sports. 1. 7. 2021. Приступљено 1. 7. 2021.
- ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion cleared of anti-doping violation at tribunal”. Sky News. 20. 10. 2020. Приступљено 26. 8. 2024.
- ^ „SR/137/2020 – Decision of the Disciplinary Tribunal” (PDF). Athletics Integrity Unit. 14. 10. 2020. стр. 14. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ Pérez, Ismael (20. 10. 2020). „World Athletics levanta la sanción a la campeona mundial de 400m Salwa Eid Naser”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ „Salwa Eid Naser escapes ban on technicality”. Athletics Weekly. 20. 10. 2020. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ Levy, Leighton (4. 3. 2021). „April dates set for CAS to hear appeals against Salwa Eid Naser exoneration”. sportsmax.tv. Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion to miss Olympics following two-year ban”. BBC News. 30. 6. 2021. Приступљено 26. 8. 2024.
- ^ „Media Release; Athletics – Anti-doping” (PDF). CAS. 30. 6. 2021. стр. 1. Приступљено 30. 6. 2021.
- ^ „Paulino breaks Perec’s Olympic record in historic 400m final in Paris”. 9. 8. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
