For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Персеј (сазвежђе).

Персеј (сазвежђе)

Персеј
Сазвежђе
Персеј
Списак звезда у сазвежђу Персеј
Латинско имеPerseus
СкраћеницаPer
ГенитивPersei
СимболизујеПерсеја
Ректасцензија3
Деклинација+45
Површина615 sq. deg. (24)
Најсјајнија звездаМирфак (α Per) (1,79m)
Метеорски ројеви
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −35°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у децембру.

Персеј је сазвежђе северног неба названо по грчом митском јунаку Персеју. Заједно са оближњим сазвежђима Цефејем, Касиопејом, Андромедом и Пегазом представља приказ мита о ослобађању Андромеде и стварању Персеидске династије. Једно је од 48 Птолемејевих сазвежђа,[1] а Међународна астрономска унија га је уврстила у листу 88 модерних сазвежђа.[2] Налази се у близини неколико других сазвежђа названих по древним грчким легендама које окружују Персеја, укључујући Андромеду на западу и Касиопеју на северу. Персеј се такође граничи са Овном и Биком на југу, Ауригом на истоку, Камелопардалисом на северу и Троуглом на западу. Неки звездани атласи током раног 19. века такође су приказивали Персеја како држи бестелесну главу Медузе,[3] чији је астеризам назван заједно као Perseus et Caput Medusae;[4] међутим, ово никада није ушло у популарну употребу.

Значајне звезде

[уреди | уреди извор]

Најсјајнија звезда Персеја је Мирфак (α Персеја) магнитуде 1,79, а β Персеја – Алгол – је еклипсна променљива звезда, чија је магнитуда скоро константно 2,1, али на свака 2 дана, 20 сати и 49 минута се смањи на 3,4.

Представљање

[уреди | уреди извор]
Звезде у сазвежђу Персеј спојене тако да дају фигуру човека

Персеј је у сазвежђу најчешће замишљан тако да држи одсечену главу Медузе. Алгол се налази на месту ока Медузе и сам назив ове звезде на арапском значи глава демона. Најчешће су звезде у овом сазвежђу повезане тако да формирају обрнуто слово У, али је Ханс Аугусто Реј, немачки илустратор, у својој књизи Звезде: Нови начин да их видите дао предлог спајања звезда који више одговара традиционалној представи Персеја као ратника.

Месјеови објекти

[уреди | уреди извор]

Од Месјеових објеката, у сазвежђу Персеј се налазе расејано звездано јато М34 (NGC 1039) и планетарна маглина М76 (NGC 650).

Метеорски ројеви

[уреди | уреди извор]

Од метеорских ројева, у сазвежђу Персеја се налазе радијанти два роја: Персеида и септембарских ε-Персеида.

Због бројности (ЗХР око 100) и због тога што су активни лети (од 17. јула до 24. августа) Персеиди представљају један од најпопуларнијих метеорских ројева за посматраче.

Септембарски ε-Персеиди су много слабији рој (ЗХР до 5) осим кратког пљуска сјајних метеора који се догодио 9. септембра 2008. године.

Историја и митологија

[уреди | уреди извор]
Персеј држи одсечену главу Медузе[5]

У грчкој митологији, Персеј је био син Данаје, кога је краљ Полидект послао да донесе главу Медузе Горгоне — чије је лик чинио да се сви који би је погледали претвори у камен. Персеј је у сну убио Медузу, а из њеног тела су се појавили Пегаз и Хрисаор.[6] Персеј је наставио у царство Кефеја чија је ћерка Андромеда била жртвована морском чудовишту Кету.

Персеј је спасао Андромеду од чудовишта убивши је својим мачем.[7] Он је претворио је Полидекта и његове следбенике у камен Медузином главом и поставио Диктиса за краља рибара.[6] Персеј и Андромеда су се венчали и добили шесторо деце.[7] На небу Персеј лежи у близини сазвежђа Андромеде, Кефеја, Касиопеје (Андромедине мајке), Кита и Пегаза.[6]

У новоасиријској Вавилонији (911–605. п. н. е.), сазвежђе Персеја било је познато као сазвежђе Старца (SU.GI), које је тада повезано са Истоком у MUL.APIN, астрономском тексту из 7. века.[8]

У незападној астрономији

[уреди | уреди извор]

Четири кинеска сазвежђа налазе се у области неба идентификованом са Персејем на Западу. Тијанчуан (天船), небески чамац, био је трећи паранателон (звезда или сазвежђе које излази у исто време када и друга звезда или објекат[9]) треће куће Белог тигра Запада, представљајући чамце који су Кинезе подстицали да граде у случају катастрофалне сезоне поплава. Укључујући звезде из северног дела сазвежђа, садржао је Му, Делта, Пси, Алфа, Гама и Ета Персеј.[10] Јишуи (積水), Набујале воде, био је четврти паранателон поменуте куће, представљајући потенцијал необично великих поплава крајем августа и почетком септембра на почетку сезоне поплава. Ламбда и вероватно Му Персеј су лежали у њему.[11] Далинг (大陵), Велики ров, био је пети паранателон те куће, представљајући ровове у којима су покопани злочинци масовно погубљени у августу. Формирали су га Капа, Омега, Ро, 24, 17 и 15 Персеј. Гомилу лешева пре њиховог сахрањивања представљао је Ђиши (積屍, Пи Персеј), шести паранателон куће.[11] Двоструко јато, х и Чи Персеј, имало је посебан значај у кинеској астрономији.

У Полинезији, Персеј није био уобичајено признат као засебно сазвежђе; једини људи који су му дали име били су они са Друштвених острва, који су га назвали Faa-iti, што значи "Мала долина".[12] Алгол је можда добио име Matohi од стране Маори народа, али докази за ову идентификацију су спорни. Матохи („Сплит“) је повремено долазио у сукоб са Тангароа-вакапауом око тога ко од њих треба да се појави на небу, што је утицало на плиму и осеку. Поклапа се са маорским описом плаво-беле звезде у близини Алдебарана, али не нестаје како би мит указивао.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Graßhoff, G. (2005). The History of Ptolemy's Star Catalogue. Springer. стр. 36. ISBN 978-1-4612-4468-4. 
  2. ^ „The Constellations”. IAU—International Astronomical Union. Приступљено 29. 8. 2015. 
  3. ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 15. 10. 2015. 
  4. ^ Allen, R. H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. New York: Dover. стр. 330. 
  5. ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 17. 7. 2013. 
  6. ^ а б в Ridpath, I. „Star Tales – Perseus”. Приступљено 28. 7. 2013. 
  7. ^ а б Ridpath, I. „Star Tales – Andromeda”. Приступљено 28. 7. 2013. 
  8. ^ Dalley, S. (1998). The Legacy of Mesopotamia. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. стр. 128. ISBN 978-0-19-814946-0. 
  9. ^ Century Dictionary. 12. стр. 944. 
  10. ^ Schlegel 1967, стр. 346
  11. ^ а б Schlegel 1967, стр. 349
  12. ^ Makemson 1941, стр. 203
  13. ^ Makemson 1941, стр. 233–234

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Персеј (сазвежђе)
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?