Руђер I Сицилијански
Руђер I Сицилијански
Лични подаци
Пуно име	Руђер Босо
Датум рођења	око 1031.
Место рођења	Отвил ла Гишар, Краљевина Француска
Датум смрти	22. јун 1101.(1101-06-22) (69/70 год.)
Место смрти	Милето (Вибо Валенција), Грофовија Сицилија
Гроб	црква Свете Тројице у Милету (разорена 1783. године у земљотресу)
Породица
Супружник	Јудита Евре, Ерембурга Мортаин, Аделаида дел Васто
Потомство	Симон Сицилијански, Руђер II Сицилијански
Родитељи	Танкред од Отвила Фредисенда
Династија	Отвил
гроф Сицилије
Период	1071-1101
Претходник	нема
Наследник	Симон Сицилијански

Руђер I Сицилијански (око 1031—1101) је био први гроф Сицилије. Владао је од 1071. године до своје смрти.

Руђер је био најмлађи од 12 синова Танкреда од Отвила. Рођен је око 1031. године у француском граду Отвил ла Гишару. Мајка му је била Фредисенда, друга Танкредова жена. Руђер је у Јужну Италију стигао 1057. године са својим братом Робертом Гвискаром. Заједно са братом учествовао је у освајању готово читаве Калабрије (сем Регија). Уговором из 1062. године браћа су поделила освојене територије по пола. Сицилијом је у то време управљао муслимански емир, а становништво су углавном чинили византијски хришћани. Муслимански емири владали су независно од султана у Тунису. Маја 1061. године Руђер и Роберт прелазе Месински мореуз и освајају Месину. Након заузећа Палерма (јануар 1072) Роберт Гвискар је као сизерен поверио своме брату Сицилију. Руђер је постао први владар грофовије Сицилије. Марта 1086. године предала се и Сиракуза. До 1091. године освајање Сицилије је завршено.

Године 1085. умро је Роберт Гвискар. Избио је сукоб између његових синова, Руђера Борсе и Боемунда Тарентског. Руђер Сицилијански стао је на страну Борсе против Боемунда, Ланда IV од Капуе и других побуњеника. Борса је своме стрицу за узврат поклонио неколико двораца у Калабрији. Сукоб између Боемунда и Руђера Борсе решен је 1088. године формирањем Кнежевине Тарент којом је управљао Боемунд.

Године 1091. Руђер је покренуо флоту за освајање Малте. Тиме је желео спречити муслиманске нападе из северне Африке. Малобројни браниоци повукли су се пред норманским освајачима. Већ сутрадан након искрцавања на Малту, Нормани освајају престоницу Мдину. Са муслиманским кадијом склопио је мир. Хришћански заробљеници су ослобођени.

Гроф је постао и господар сицилијанске цркве. Руђер је био миљеник папе који га хе прогласио нунцијем 1098. године. Руђер је основао нове хришћанске бискупије у Сиракузи, Агригенту и у другим градовима. Бискупе је постављао лично док је надбискупе Палерма постављао папа. Практиковао је толеранциу према Арабљанима и православним Грцима. Чак је финансирао изградњу преко дванаест грчких манастира у области Вал Демоне. Муслимани који су пристали на услове предаје сачували су своје џамије. Умро је 1101. године. Наследио га је син Симон Сицилијански. Пошто је Симон био малолетан, регентску функцију преузела је трећа Руђерова супруга, Аделаида.

• Norwich, John Julius (1967). The Normans in the South 1016–1130. London: Longmans. 
• Aubé, Pierre. Roger II de Sicile. Un Normand en Méditerranée. Payot, 2001.
• Metcalfe, Alex (2009). The Muslims of Medieval Italy. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2008-1. 
• Houben, Hubert (translated by Graham A. Loud and Diane Milburn). Roger II of Sicily: Ruler between East and West. Cambridge: Cambridge University Press, 2002.

Руђер I Сицилијански на Викимедијиној остави.

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Каталонија Немачка Италија Израел Сједињене Државе Холандија Пољска Ватикан
Људи	Italian People Deutsche Biographie Родовид
Остале	Енциклопедија Британика IdRef