Рогово
Рогово | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Ђаковица |
| Становништво | |
| — 2011. | 4.115[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 19′ 46″ С; 20° 34′ 47″ И / 42.3294° С; 20.5797° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 306 m |
.svg)  Рогово Рогово на карти Србије | |
Рогово (алб. Rogovë) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 4.115 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Налази се источно од Ђаковице, поред Белог Дрима, на магистралном путу Ђаковица - Призрен, између места Зрзе и Бистражин (ка Ђаковици) и Велике и Мале Круше (ка Призрену).
Историја
[уреди | уреди извор]Село се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи под истим именом. У турском попису из 1571. уписано је као село Рогово у нахији Домштици. У селу постоји џамија са натписом из 1580. године. По предању, сачуваном код Срба, подигнута је на месту старе цркве. У селу постоји и од Албанаца названа "најстарија кућа". То су остаци једне старе једнобродне цркве очуваних зидова, полуобличастог свода, прозора лучно засведених, украшених преплетом клесаног "уврћеног ужета", врата са засведеним луком, испод прозора је уграђена правоугаона плоча богато украшена клесаним мотивима у чијем је средишту крст. У Горњем, Доњем и Девет кућа села Рогова били су засеоци насељени Србима. Све су их априла месеца 1941. године Албанци попалили и протерали. Године 1946. и касније, вратио се известан број српских породица и како-тако се скућио. Маја месеца 1999. године Албанци су им поново спалили домове и протерали их.[2] Почетком 1999. године, у месту је дошло до сукоба између припадника МУПа Србије и ОВКа.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према званичним пописима, Рогово је имало следећи број становника:
| Националност[1][3] | 2011.[а] | 1981. |
| Албанци | 3.805 (92,47%) | 3.302 (99,85%) |
| Ашкалије | 30 (0,73%) | - |
| Египћани | 257 (6,25%) | - |
| Македонци | - | 1 (0,03%) |
| Муслимани[б] | - | 1 (0,03%) |
| остали и друго | 23 (0,55%) | 3 (0,09%) |
| Укупно | 4.115 | 3.307 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.199 | |
| 1953. | 1.362 | |
| 1961. | 1.800 | |
| 1971. | 2.553 | |
| 1981. | 3.307 | |
| 1991. | 3.731 | |
| 2011. | 4.115 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године. (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
