Дио серије
Српска племена
Племена и региони Стара Црна Гора Бјелице Бољевићи Брчели Цеклин Цетиње Цуце Добрско Село Дражевина Дупило Глухи Градац Грађани Комани Косијери Лимљани Љуботињ Његуши Озринићи Пјешивци Подгор Сотонићи Загарач Ћеклићи Брда Бјелопавлићи Братоножићи Кучи Морача Пипери Ровца Васојевићи Херцеговина Бањани Дробњаци Голија Грахово Никшићи Опутне Рудине Пива Ускоци Зупци Шаранци Бока которска Бајкове Крушевице Брајићи Грбаљ Кривошије Кртоли Леденице Маине Ораховац Паштровићи Побори Убли Црногорско приморје Мркојевићи Спич Зетска Крајина Крњице Сеоца Шестани Бивша племена Бобани Букумири Бурмази Кричи Лужани Љубибратићи Мацуре Малешевци Малоншићи Матагужи Матаруге Никшићи Милорадовићи Мириловићи Пилатовци Предојевићи Риђани Шпањи Требјешани Угарци Угреновићи Влаховићи
Концепти Хљеб и со Крвна освета Кумство Побратимство Чојство и јунаштво
Историја Зета у доба Немањића Црна Гора (1697—1852) Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Херцеговина Крсташ-барјак
Култура Бадњак Култ Ђурђевих ступова у Васојевићима Српске епске народне пјесме Гусле Бановић Страхиња Милош Обилић Косовски завет Слава Црногорско оро Коло Ојха Српска народна ношња Српска народна ношња Црногорска капа Опанак
п р у

Риђани су старо српско племе^[1] које се одржало до XVIII века, а последњи пут се помињу 1748. године, када су тражили сједињење са Црном Гором („да су збор черногорски“). Захватало је данашње подручје Грахова, Кривошија и источне пределе до реке Зете у Никшићком пољу. По територији коју је захватало и броју становника спадало је у веће племе. У которским, дубровачким и цетињским изворима помињу се од почетка 15. века.

Крајем XVI века склопили су савез са племеном Никшића (у околини Оногошта) и њихов је заједнички вођа био војвода Грдан, из племена Никшићи.

Под притиском Османлија, приморавани су на стално исељавање, што ће изазвати распад племена и припајање другим племенима (нарочито у 17. веку, у доба Морејског рата, за време великих покрета и борби са Турцима).

На њиховој територији су се касније формирала нова племена: Кривошије, Грахово и Никшићке Рудине, а један део њиховог земљишта су присвојила племена Чевљани и Цуце. На њих су очуване успомене у разним топонимима (село Риђани у западном делу Никшићког поља; име кршевите заравни, Риђанске рупе, у истом пољу) и народњом предању.

Припадник племена, рођен 1690. године под непознатим именом, отишао је у Истанбул где се школовао, примио ислам и променио име у Смаил, вративши се као спахија, добио је земљу у околини Бијелог Поља. Од њега је настало племе Зороњића, са варијацијама презимена Зоранић, Зорањић и Зоронић. ^{[тражи се извор]}

• Текст др Јована Вукомановић директора Етнографског музеја у Цетињу у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ 1968.
• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press-Вијести, 2006.