риста антуновић баја
Риста Антуновић Баја
Лични подаци
Датум рођења	(1917-06-25)25. јун 1917.
Место рођења	Голи Рид, код Лебана, Краљевина Србија
Датум смрти	6. јануар 1998.(1998-01-06) (80 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	правник
Породица
Супружник	Загорка Стојиловић-Антуновић
Деловање
Члан КПЈ од	марта 1940.
Учешће у ратовима	Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945.
Председник Градског комитета Савеза комуниста Београда
Период	1957 — 1961.
Претходник	Ђурица Јојкић
Наследник	Милојко Друловић
Херој
Народни херој од	6. јула 1953.
Одликовања

Риста Антуновић — Баја (Голи Рид, код Лебана, 25. јун 1917 — Београд, 6. јануар 1998) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије.

Рођен је 25. јуна 1917. у селу Голи Рид, код Лесковца. Основну школу завршио је у селу Бојнику, а гимназију у Лесковцу. Право је студирао је на Правном факултету у Београду.

Још као гимназијалац у Лесковцу пришао је револуционарном омладинском покрету, а као студент активно се укључио у рад револуционарног студентског и радничког покрета и учествовао у разним политичким акцијама и штрајковима.

Био је председник Удружења студената у Лесковцу. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је марта 1940. године. Исте године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Лесковац. Због активног револуционарног рада у Лесковцу ухапшен је и протеран у родно село, без права на повратак у Лесковац. Он се одмах вратио, и све до почетка Другог светског рата, 1941. године, живео илегално у Лесковцу и радио као члан Окружног комитета КПЈ. У том периоду активно се бавио организовањем Партије и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у Лесковачком округу.

Као резервни официр Југословенске краљевске војске учествовао је, у Априлском рату 1941. године, на фронту код Струмице. Тамо је заробљен и одведен у заробљенички логор у Немачку. Приликом враћања заробљеника из Немачке, са територије под бугарском окупацијом, пријавио се за повратак, и у току проласка транспорта кроз Југославију код Ниша искочио је из воза и побегао. Дошао је затим у Лесковачки округ, и ступио у Јабланички партизански одред.

У току Народноослободилачке борбе био је један од руководилаца Народноослободилачког покрета (НОП) на југу Србије. Најпре је био заменик политичког комесара Првог јужноморавског партизанског одреда и члан ОК КПЈ за Лесковац. Потом је, по налогу Покрајинског комитета КПЈ за Србију, послат на територију Црне Траве и Врања, и тамо је извесно време био заменик политичког комесара Другог јужноморавског партизанског одреда, а затим, од јесени 1943. године, секретар Окружног комитета КПЈ за Врање. На тој дужности остао до почетка 1944. године, када се поново враћа у Лесковачки округ, где је био секретар Окружног комитета КПЈ.

Због снажнијег ширења устанка и стварања све већег броја бригада и одреда НОВ и ПОЈ на југу Србије, створена је јужноморавска оперативна зона, за чијег команданта Штаба је постављен Риста Антуновић. Убрзо после тога је, по наредби Главног штаба НОВ и ПО Србије, формирана 21. српска дивизија, а Риста је постао њен командант. После доласка Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Главног штаба НОВ и ПО Србије из Босне на југ Србије, јула 1944. године, Риста Антуновић се вратио на дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Лесковац. На тој дужности остао је све до доласка у Београд, на рад у Покрајински комитет КПЈ за Србију, у новембру 1944. године.

После ослобођења Србије и Југославије, вршио је разне партијске функције. Био је секретар Окружног комитета КПЈ за Ниш. Члан Централног комитета КП Србије, био је од Првог конгреса, маја 1945. године, а члан Централног комитета СК Југославије, од Шестог конгреса, новембра 1952. године. Члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Србије, био је од 1948. до 1965. године, а секретар Градског комитета Савеза комуниста Београда од марта 1957. до фебруара 1961. године. Године 1961. био је изабран за организационог секретара ЦК СК Србије и на тој дужности остао је до 1965. године, када га је наследио Војин Лукић, а Антуновић распоређен на рад у ЦК СК Југославије.

Поред партијских, обављао је и низ државних функција. Био је министар трговине у првој Влади НР Србије, 1946. године. Потом је био на дужности министра пољопривреде, па председника Савета за пољопривреду и шумарство и члана Извршног већа Скупштине СР Србије. У Федерацији је био на дужности председника Задружног савеза Југославије, члана Савезног извршног већа, председника Комисије за избор и именовања Савезне скупштине. Више пута је биран за народног посланика Републичке и Савезне скупштине. После пензионисања био је члан Савета федерације.

Био је у браку са Загорком Загом Стојиловић—Антуновић (1921—2014), истакнутом учесницом Народноослободилачког рата (НОР). Она је најпре била борац Друге пролетерске бригаде и члан њене омладинске делегације, заједно са Бошком Бухом и другима, на Првом конгресу УСАОЈ-а децембра 1942. године у Бихаћу. Касније је била у Политоделу Треће далматинске бригаде, где је била задужена за рад са омладином.

Умро је 6. јануара 1998. и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.^[1]

• Војна енциклопедија том I. Београд. 1970. 
• Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982. 

п р у Народни хероји из Јабланичког и Пчињског и округа
Народни хероји Југославије рођени на територији Јабланичког и Пчињског округа као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Јабланички округ	Бојник Светозар Драговић Тоза Ђурђелина Ђука Динић Стојан Љубић Воја Радић Власотинце Милорад Диманић Петар Станковић Љуба Лебане Риста Антуновић Баја Лесковац Станимир Вељковић Зеле Владимир Ђорђевић Драгољуб Петровић Раде Драги Стаменковић Коста Стаменковић Трајко Стаменковић Медвеђа Зејнел Ајдини Владимир Букилић Поп Мићо Божидар Стојановић Црна Трава Синадин Миленовић Мирко Сотировић Сотир
Пчињски округ	Врање Сима Погачаревић Сурдулица Тома Ивановић Мачкатовац