Ренесанса
Теме
Хуманизам Открића Архитектура Плес Сликарство Књижевност Музика Филозофија Наука Технологија Ратовање
Региони
Бенгал Енглеска Француска Њемачка Италија Пољска Португалија Шпанија Шкотска Сјевер Европе Низоземска
п р у

Ренесанса у Пољској (пољ. Renesans, Odrodzenie; буквално: препород) трајала је од касног 15. до касног 16. века и широко се сматра златним добом пољске културе.

Под управом династије Јагелона, Круна Краљевине Пољске (од 1569. део Пољско-литванске заједнице) активно је учествовала у широкој европској ренесанси. Вишенационална пољска држава доживела је период културног раста делимично захваљујући веку без великих ратова, осим сукоба у ретко насељеним источним и јужним пограничним подручјима. Реформација се мирно ширила по целој земљи (подигнула пољску браћу), а услови живота су се побољшали, градови су расли, а извоз пољопривредних производа је обогатио становништво, посебно племство (шљахте), које је стекло доминацију у новом политичком систему Златне слободе.

Ренесансни покрет, чији је утицај настао у Италији, проширио се широм Пољске отприлике у 15. и 16. веку. Многи италијански уметници стигли су у земљу дочекани од стране пољских краљевских породица, укључујући уметнике као што су Франческо Фјорентино, Бартоломео Беречи, Санти Гучи, Матео Гучи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други, укључујући мислиоце и просветитеље као што је Филип Калимах, трговце као што су породица Бонер и Монтелупи,^[1] и друге истакнуте личности које су се досељавале у Пољску од краја 15. века у потрази за новим приликама. Већина њих се настанила у Кракову, пољској престоници до 1611.

У Пољској су аплаудиране ренесансне вредности достојанства човека и снаге његовог разума.^[2] Многа дела су преведена на пољски и латински са класичног латинског, грчког и хебрејског, као и са савремених језика попут италијанског.^[2] Академија у Кракову, један од најстаријих светских универзитета, уживала је у својој златној ери између 1500. и 1535. године, са 3.215 студената који су дипломирали у првој деценији 16. века – рекорд који није надмашен све до касног 18. века. Период пољске ренесансе, који је подржавао интелектуална настојања, изнедрио је многе изванредне уметнике и научнике. Међу њима је било Никола Коперник који је у свом De revolutionibus orbium coelestium представио хелиоцентричну теорију универзума, Мациеј Миецховита, аутор од Tractatus de duabus Sarmatis – најтачнијег до данас географског и етнографског приказа источне Европе; Бернард Ваповски, картограф чије су се карте тог региона појавиле у Птоломејевој Географији; Марћин Кромер који је у свом De origine et rebus gestis Polonorum libri... описао и историју и географију Пољске ; Андрзеј Фрицз Модрзевски, филозоф који се бавио управљањем; Миколај Реј, који је популаризовао употребу пољског језика у поезији; и Јан Кохановски, чије су га песме на пољском уздигле у ред најистакнутијих пољских песника.^[1][2][3]

Млади Пољаци, посебно синови племства (шљахта), који су завршили било коју од преко 2.500 парохијских школа, гимназија и неколико академија (Краковска академија, Вилнуска академија, Замошћанска академија ), често су путовали у иностранство да би завршили своје образовање.^[1] Пољски мислиоци, попут Анџеја Фрича Моџевског, Јоханеса Дантискуса или Јана Ласког, одржавали су контакте са водећим европским филозофима ренесансе, као што су Томас Мор, Еразмо и Филип Меланхтон.^[1][4] Пољска не само да је учествовала у размени главних културних и научних идеја и развоја западне Европе, већ је такође ширила западно наслеђе на исток међу источнословенским народима.^[1] На пример, штампарски процес, латиница и уметност са слоговном версификацијом у поезији,^[1][5][6] посебно у Белорусији и Украјини (преко Кијевско-Мохиљанске академије),^[7] одакле је је пренет у Русију (Московско војводство),^[1] која је почела да појачава своје везе са западном Европом после монголске инвазије на Кијевску Русију.^[8] Прве четири штампане ћириличне књиге на свету објављене су у Кракову, 1491. године, код штампара Швајполта Фиола.^[2]

Подстицаји за развој уметности и архитектуре били су бројни. Краљ Жигмунд I Стари, који се попео на престо 1507. године, био је спонзор многих уметника и започео је велики пројекат – под фирентинским архитектом Бартоломеом Беречијем – преуређење древне резиденције пољских краљева, замка Вавел, у модерани Ренесансну резиденцију.^[1] Жигмундовој ревности за ренесансу није одговарао само његов син, Жигмунд II Август, већ и многи богати племићи и грађани који су такође желели да покажу своје богатство, утицај и културну памет.^[1] Године 1578. канцелар Јан Замојски започео је изградњу идеалног ренесансног града, спонзоришући стварање Замошћа (града названог по њему), који је убрзо постао важан административни, трговачки и образовни град ренесансне Пољске.^[1]  Два највећа савремена пољска града – Краков (који је привукао многе италијанске архитекте) и Данциг (који је привукао углавном архитекте из Немачке и Холандије) – вероватно су највише добили у тој ери, али су многи други градови такође приметили нове ренесансне конструкције.^[1]

Ренесансно сликарство су у Пољској представили многи уметници имигранти, као што су Лукас Кранах, Ханс Дирер и Ханс фон Кулмбах, а бавили су се и пољски сликари као што је Мартин Кобер (дворски сликар краља Стефана Баторија).^[1] Радови портретиста створили су импресивну галерију, посебно репрезентативну за оне који су могли да приуште да буду овековечени у њима.^[1]

Центар музичке културе била је краљевска резиденција у Кракову, где је краљевски двор угостио многе стране и домаће извођаче.^[1] Најзначајнија дела ренесансе у Пољској укључују композиције, обично за лауту и ​​оргуље, и вокалне и инструменталне, од игара, преко полифоне музике, до верских ораторијума и миса.^[1] Јан од Лублина је 1540. објавио Tablature у којој је сакупио најпознатије европске комаде за оргуље.^[1] Николај Краковиенсис (Миколај Краковски) је компоновао многе мисе, мотете, песме, игре и предигре.^[1] Миколај Гомулка је био аутор музичког извођења песама Кохановског (Melodies for the Polish Psalter).^[1] Најпознатији пољски композитор био је Вацлав Шамотул, признат као један од изузетних ренесансних композитора.^[1]

Међу најистакнутијим пољским ренесансним писцима и уметницима, чија су остварења постала значајан део пољског наставног плана и програма, су песници Миколај Реј, Јан Кохановски, Шимон Шимоновић, Миколај Сеп Шаржински, Анџеј Кржицки и Јоханес Дантискус, писац Лукасз Горницки, композитор Вацлав из Шамотулија, композитор и певач Миколај Гомулка, вајар Јан Михаловић из Ужедова и сликари Станислав Самострзелник и Марцин Кобер. Уметници и архитекте који су се настанили у Пољској и постигли значајна признања за свој рад у земљи су: Ханс Дирер, Ханс (Сус) фон Кулмбах, Матео Гучи, Санти Гучи, Бартоломео Беречи, Бернардо Морандо, Ђовани Батиста ди Квадро и други.

Прву штампарију поставио је у Кракову 1473. немачки штампар Каспер Штраубе из Баварске.^[2] Између 1561. и 1600. године, седамнаест штампарија у Пољској је издавало преко 120 наслова годишње, са просечним издањем од 500 примерака.^[2] Први потпуни превод Библије на пољски начинио је 1561. Јан Леополита (Леополитина Библија).^[2] Отприлике у то време објављен је први пољски правописни речник (Станислав Муржиновски, 1551); умножиле су се и граматике и речници. Пољска ренесанса је била двојезична, говор шљахте био је мешавина пољског и латинског, а разни аутори су осцилирали између пољског, латинског и мешавине ова два (макаронски језик).

Књижевност је напредовала даље од доминације религиозних тема.^[2] Они су и даље били присутни, што се види у бројним преводима Библије, а најпознатија је Вујекова Библија Јакуба Вујека, објављена 1599. Племству је, међутим, било стало више од религиозних тема, а дела пољске ренесансе одражавала су њихове материјалне и духовне вредности (види сарматизам).^[2] Савремена поезија је величала врлину властелинског живота. На пример, Реј је славио живот и положај сеоског племића, док је Кохановски писао о задовољствима и лепоти живота на селу, окружен природом.^[2] Књижевни облици су варирали, од ода, пасторале и сонета до елегије, сатире и романсе.^[2]

Научници из тог периода су Јан Ласки (John Lasco),^[11] евангелистички реформатор, Мациеј Меицховита (Maciej Miechowita)^[12],  писац и универзитетски наставник, Никола Коперник, астроном познат на пољском као Mikołaj Kopernik, Ваврзимани Гослицки (Laurentius Grimaldius Gosliscius), политички мислилац и филозоф; Марћин Кромер, писац и географ; Андрзеј Фрицз Модрзевски, писац и филозоф; Пјотр Скарга, језуитски политички реформатор; Јозеф Струс, лекар, научник, градоначелник Познања; и многи други.^[13]

Пољска ренесансна архитектура је подељена на три главна периода.^[14] Први период (1500–1550) се често назива „италијанским“, јер су већину ренесансних грађевина у то доба саградили италијански архитекти које је позвало пољско племство углавном из Фиренце . Током другог периода (1550–1600), ренесансни стил је постао уобичајен и укључивао је утицаје холандске верзије ренесансе, као и почетке маниристичког стила. У трећем периоду (1600–1650), маниризам је постао популаран, са првим запаженим примерима барока (види такође, Барок у Пољској).

Године 1499. замак Вавел је делимично изгорео у пожару. Краљ Александар Јагелон је 1504. именовао Еберхарда Розембергера за главног архитекту обнове. Касније су га заменили Франческом Флорентином, архитектом италијанског порекла, а после његове смрти Бартоломеом Беречијем и Бенедиктом од Сандомира. Као резултат њиховог рада, Краљевски дворац је претворен у ренесансну резиденцију у фирентинском стилу. У истом периоду изграђени су или обновљени у новом стилу и други дворци и резиденције, укључујући Джевицу (саграђена 1527–1535), Шидловјец (обновљена 1509–1532), Огродзиениец (обновљена 1532–1547 ) и најзначајније, Пиескова Скала, обновљена 1542–1580.^[15]

У првом периоду пољске ренесансе цркве су још увек грађене углавном у готичком стилу. У то време само су нове капеле око старих цркава грађене у новом стилу. Најистакнутију од њих, Сигисмундову капелу у Вавелској катедрали, саградио је 1519–33. Бартоломео Беречи.^[16]

Ренесансни стил је постао најчешћи широм Пољске у свом другом периоду. У северном делу земље, посебно у Померанији и у Данцигу (Гдањск), радила је велика група уметника холандског порекла. Ренесансни стил у другим деловима Пољске варирао је у локалним условима, стварајући различите подстилове у сваком региону. Такође, присутни су били и неки елементи новог маниристичког стила. Архитектура овог периода подељена је на три регионална подстила: „италијански“ – углавном у јужном делу Пољске, при чему је најпознатији уметник тамо Санти Гучи, „холандски“ – углавном у Померанији, и „стил Калиш–Лублин“ (калишко-лублински) у централној Пољској – са најзначајнијим примерима изграђеним у Калишу, Лублину и Казимјеж Долни.^[17][18]

Широм Пољске изграђени су нови замци, који су носили нови четвороугаони облик који је окруживао двориште, са четири куле на угловима. Истакнути примери укључују: замак у Плаковицама (16. век), замак у Бжегу (обновљен од готичког упоришта 1544–60), замак у Њеполомице ( обновљен након пожара 1550–71), замак у Баранов Сандомиер (саградио Санти Гучи 1591–1606) и замак у Красичину.^[19]

Многи градови су подигли нове зграде у ренесансном стилу. Изграђена је нова Хала тканина у Кракову (сукноница). Градске куће су изграђене или обновљене у: Тарнову, Сандомјежу, Хелму (срушене) и у Познању. Такође, читави градови су често били редизајнирани. Примери ренесансног урбанистичког планирања преживели су до модерног доба у Шидловјецу и Замошћу.

Примери померанске ренесансе која се развила под утицајем северне Европе, а не Италије су: Зелена капија у Гдањску (саграђена 1564–1568. од стране Ханса Крамера), Горска капија у Гдањску (завршио Вилем ван ден Блок 1588), Велики Арсенал у Гдањску (саграђен 1602–1606. од стране Антониса ван Обергена ), и Старе градске куће у Гдањску (саграђен 1587–1595, вероватно Антониса ван Обергена).

Карактеристична лаицизација живота током ренесансе и реформације резултирала је тек мањим развојем сакралне архитектуре. Углавном су се капеле градиле у ренесансном стилу, али неке цркве су такође обновљене, укључујући: Катедралу у Плоцку; и Колегиј у Пултуску (обновио га је Јован Батиста из Венеције). Основано је само неколико нових цркава, као што је саборна црква Светог Томе у Замошћу.^[20]

Пожар на Вавелу и премештање престонице у Варшаву 1596. зауставили су развој ренесансе у Кракову, као и у Данцигу. Такође, растућа моћ језуита и контрареформација дали су подстицај развоју маниристичке архитектуре и новог стила – барока (видети такође, Барок у Пољској). Најзначајнији пример маниристичке архитектуре у успону у Пољској је комплекс кућа у Казимјеж Долни и у Замошћу.^[21]

• Пољско златно доба