Рготина
Рготина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Град | Зајечар |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.017 (2022) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 00′ 25″ С; 22° 16′ 02″ И / 44.006833° С; 22.267333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 153 m |
.svg)  Рготина Рготина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19214 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | ZA |
Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.017 становника.
Овде се налази Рготско језеро.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У септембру 1935. убијен је бивши председник општине Стојан Мијајловић.[2]
У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.
Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2022. године у насељу Рготина живи 879 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,12 година (45,57 код мушкараца и 50,98 код жена).[3] У насељу има 395 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.[4]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.704 | 99,01% | ||
| Македонци | 5 | 0,29% | ||
| Власи | 5 | 0,29% | ||
| Роми | 1 | 0,05% | ||
| Бугари | 1 | 0,05% | ||
| Југословени | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 3 | 0,17% | ||
| м | ж |
|||
| 85+ | 9 | 10 | ||
| 80—84 | 10 | 24 | ||
| 75—79 | 25 | 23 | ||
| 70—74 | 35 | 60 | ||
| 65—69 | 49 | 56 | ||
| 60—64 | 49 | 37 | ||
| 55—59 | 24 | 34 | ||
| 50—54 | 51 | 33 | ||
| 45—49 | 41 | 29 | ||
| 40—44 | 33 | 18 | ||
| 35—39 | 34 | 16 | ||
| 30—34 | 34 | 34 | ||
| 25—29 | 26 | 24 | ||
| 20—24 | 24 | 20 | ||
| 15—19 | 25 | 18 | ||
| 10—14 | 29 | 19 | ||
| 5—9 | 23 | 15 | ||
| 0—4 | 17 | 9 | ||
| Просек : | 45,57 | 50,98 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 752 | 202 | 459 | 57 | 34 | 0 |
| Женски | 769 | 81 | 462 | 187 | 39 | 0 |
| УКУПНО | 1.521 | 283 | 921 | 244 | 73 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 323 | 24 | 0 | 163 | 42 |
| Женски | 148 | 52 | 0 | 30 | 11 |
| УКУПНО | 471 | 76 | 0 | 193 | 53 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 17 | 4 | 3 | 29 |
| Женски | 0 | 0 | 14 | 5 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 17 | 18 | 8 | 32 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 0 | 5 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 6 | 15 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 8 | 8 | 18 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 26 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 7 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 33 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi”. Medija centar Bor. 30. 8. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2021.
- ^ "Политика", 31. дец. 1935
- ^ а б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 498–499)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023.
- ^ „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 126)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023.
- ^ „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 1. 12. 2019.
- ^ „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 98–99)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 1. 12. 2019.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
