Раша Попов
| Раша Попов | |
|---|---|
 Раша Попов потписује књиге на сајму 2012. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Радивој Попов |
| Надимак | Раша |
| Датум рођења | 26. јун 1933. |
| Место рођења | Мокрин, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 19. април 2017. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010). |
| Награде | Добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015. |
Радивој „Раша” Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Фазони и Форе. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста).
Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.
Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“,[3] „Шешир без дна“.
Аутор је више десетина књига за децу и одрасле: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014).
Као колумниста дневних новина Политика углавном је писао о друштвеним темама.[4]
Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац).[5]
Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6].
Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8]
У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11]
Цитати
[уреди | уреди извор]- Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином.
- С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме.
- Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.
- Богат си онолико, колико си пропутовао светом.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Раша Попов”. Расен. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ Порекло Радивоја Раше Попова (14. децембар 2014)
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 373, текст „Попов П. Радивој - Раша“
- ^ Попов, Раша (19. 5. 2011). „Погледи са стране – Маргинални људи”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ Ршум ми спрема нове фазоне („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)
- ^ Раша Попов добитник награде за животно дело „Доситеј Обрадовић“ (18. фебруар 2016)
- ^ „Preminuo Raša Popov”. Politika. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ Раша Попов сахрањен на Новом гробљу („Политика”, 22. април 2017)
- ^ Скулптура Раши Попову постављена на истоименом платоу („Политика”, 14. октобар 2020)
- ^ Плато Раше Попова свечано ће бити отворен сутра („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)
- ^ Отворен Плато Раше Попова (Б92, 17. октобар 2020)
Литература
[уреди | уреди извор]- Љубиша Ставрић: Банатски патриота (НИН, 12/01/06), интернет страна
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Раша Попов на сајту IMDb (језик: енглески)
- Порекло - Порекло Радивоја Раше Попова
- Милорад Грујић: Раша Попов, њим самим
- Раша Попов: На вечери с Титом (текст)
- Раша Попов (Лексикон Ју митологије)
- Раша Попов: Деца ме више не препознају („Прес“, 5. август 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2012)
- Сада су нови феуди форе и фазони („Вечерње новости“, 14. септембар 2013)
- Раша Попов о књизи прича „Мокрински патуљци“ (Б92, 28. април 2014)
- Портрет без рама: Раша Попов („Политика“, 23. новембар 2014)
- Раша Попов: Живот је сладак, брате („Вечерње новости”, 22. март 2017)
- Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)
- Раша Попов од матица и шрафова („Политика”, 8. мај 2020)
- Раша Попов добио статуу и плато у Београду: „Сачувао је дете у себи и увек се играо” (Б92, 25. октобар 2020)
- Дан "Раше Попова" 2019 Мокрин
- Дан "Раше Попова" 2020 Мокрин
- Удружење грађана „Раша Попов”
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
