Рациново признање
Рациново признање je македонска књижевна награда која се додељује за прозна књижевна остварења ауторима из Републике Македоније. Носи име једног од највећих македонских песника, Коча Рацина.
Уз Рациново признање традиционално се додељује и Почасно Рациново признање, награда која се додељује за афирмацију и промоцију македонског језика, књижевности и културе у иностранству.[1]
Награде додељује Организациони одбор културне манифестације „Рацинови сусрети“. Рациново признање се додељује за књижевна остварења објављена у периоду између две манифестације, односно од јуна до маја наредне године.[2] Награђени аутор добија статуету Коче Рацина коју је израдио вајар Томе Серафимовски.[3]
Добитници Признања
[уреди | уреди извор]| Година | Добитник | Дело |
|---|---|---|
| 2000 | Оливера Николова | „Адамовото ребро” |
| 2001[4] | Димитрие Дурацовски | „Инсомниа” |
| 2002[5] | Блаже Миневски | „Сезона на глуварките” |
| 2003[6] | Љиљана Ефтимова | „Другата” |
| 2004[7] | Михаил Ренџов | „Захарија и други раскази” |
| 2005[8] | Јагода Михајловска-Георгиева | „Каменот од твојот ден” |
| 2006[9] | Божин Павловски | „Убавицата и мародерот” |
| 2007[10] | Коле Чашуле | „Патот од себеси” |
| 2008[11] | Луан Старова | „Потрага по Елен Лејбовиц” |
| 2009[12] | Трајче Кацаров | „Татко и отец” |
| 2010[13] | Братислав Ташковски | „Кафез од гревови” |
| 2011[14] | Владимир Попов | „Наспроти ветрот” |
| 2012[15] | Христо Петрески | „Лифтот (не) е за двајца” |
| 2013[16] | Илхами Емин | „Ѕид што си оди” |
| 2014[17] | Паскал Гилевски | „Посмртна венчавка” |
| 2015[18] | Димитрие Дурацовски | „Бледи сенки, далечни гласови” |
| 2016[19] | Владимир Јанковски Сашо Димоски |
„Невидливи љубови” „Петтото годишно време” |
| 2017[20] | Ана Стојаноска | „Јас и Лин, отпосле” |
| 2018[21] | Игор Станојоски | „Диссомнии” |
| 2019[22] | Венко Андоновски | „Припитомување на кучката – раскази за лудилото” |
| 2020[23] | Томислав Османли | „Парадоксикон” |
| 2021[24] | Милован Стефановски | „Теорија за кучешката година” |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Познат е добитникот на Почесното Рациново признание”. МРТ. 2. 6. 2022. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „КОНКУРС за доделување на наградата „Рациново признание“ за 2022 година”. званични веб-сајт. Општина Велес. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Меѓународно културна манифестација- Рацинови средби”. Veles. Архивирано из оригинала 09. 11. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациновото признание за „Инсомниа“ од Димитар Дурацовски” (на језику: македонски). Дневник. 13. 11. 2001. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациновото признание за Блаже Миневски” (на језику: македонски). Дневник. 5. 6. 2002. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациновото признание за наставничката Љиљана Ефтимова” (на језику: македонски). Дневник. 6. 6. 2003. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Михаил Ренџов добитник на Рациновото признание” (на језику: македонски). Дневник. 11. 6. 2004. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Каменот од твојот ден” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Признание за „Убавицата и мародерот“” (на језику: македонски). Дневник. 8. 6. 2006. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „44-те Рацинови средби” (на језику: македонски). 4. 6. 2007. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациновото признание за 2008 му беше врачено на Луан Старова” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Кацаров за „Татко и отец“ добитник на Рациновата награда” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациновото признание за 2010 ќе му биде врачено на Братислав Ташковски за романот „Кафез од гревови‘‘” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Писателот Владимир Попов добитник на Рациново признание” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Христо Петрески е добитникот на наградата „Рациново признание“ за 2012 година” (на језику: македонски). Идивиди. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „„Рациново признание“ за Илхами Емиn” (на језику: македонски). Република. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Врачени Рациновите признанија за 2014 година” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Објавени добитниците на Рациновите признанија за 2015-та” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Добитници на Рациновото признание за 2016 година се Владимир Јанковски и Сашо Димоски” (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Добитник на „Рациновото признание“ за 2017 Ана Стојаноска за романот „Јас и Лин, отпосле“” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Рациново признание за Игор Станојоски и романот „Диссомнии“” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Венко Андоновски добитник на „Рациновото признание“ за 2019”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2021. г. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „ЌЕ ГО ОДБРАНИМЕ МАКЕДОНСКИОТ ЈАЗИК СО НАШЕТО ТВОРЕШТВО, ВЕЛИ ТОМИСЛАВ ОСМАНЛИ, ДОБИТНИКОТ НА РАЦИНОВОТО ПРИЗНАНИЕ” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „РАЦИНОВОТО ПРИЗНАНИЕ ГО ДОБИ МИЛОВАН СТЕФАНОВСКИ ЗА РОМАНОТ „ТЕОРИЈА НА КУЧЕШКАТА ГОДИНА“” (на језику: македонски). Приступљено 9. 11. 2022.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
