Рат Босне и Дубровника
Вријеме 1154. Мјесто недалеко од Требиња, данашња Република Српска, Босна и Херцеговина Исход Дубровачка побједа
Сукобљене стране
Бановина Босна	Дубровачка република
Команданти и вође
Бан Борић Томаш Вукмирић	Михо Бобаљевић Петар Болица Џиво Цријевић Милош Шестокрилац Никола Улцињанин
Јачина
Жртве и губици
Томаш Вукмирић	Џиво Цријевић

Рат Босне и Дубровника се одиграо 1154. године недалеко од Требиња, између Дубровника на чалу чије војске је био Михо Бобаљевић и одреда бановине Босне које су предводили бан Борић и Томаш Вукмирић. Окончала се поразом војске Бановине Босне, као и погибијом два заповједника Џива Цријевића и Томаша Вукмирића. Према Орбиновим наводима сукобу између Босне и Дубровника претходио је некакав спор између епископа Босне и архиепископа Дубровника. Према другим изворима, поуздано се тврди, да је та личност био епископ Крешева, Милован. Учешће Улциња, Котора и Пераста у сукобу, на страни Дубровника, Тибор Живковић објашњава тиме што су сви поменути градови потпадали под византијски утицај.

Десним крилом босанске војске командовао је Томаш Вукмирић, а лијевим бан Борић, уз кога се налазила угарска коњица којој оба дубровачка писца признају високу борбену вриједност. Лијево крило дубровачке војске чинили су Улцињани на челу са Николом Улцињанином и Пераштани којима је заповедао Милош Шестокрилац, а командовање лијевим крилом обједињавао је Дубровчанин Џиво Цријевић. На челу десног крила и истовремено цијеле војске био је Михо Бобаљевић. На десном крилу био је и Которанин Петар Болица, који се вероватно налазио у средишту дубровачког бојног реда. Током саме битке погинула су и два команданта, Томаш Вукмирић је убио Џиву Цријевића, а касније је и сам изгубио живот, током борбе са Перештанима. Никола Улцињанин је био принуђен да се повуче из борбе јер га је ранила стријела када је покушао да притекне у помоћ Џиву Цријевићу.^[1]

Сукоб се завршио поразом Борићеве војске. Орбин наводи да је Борић посље претрпљеног пораза код Требиња послао епископа овог града да у његово име преговара са Дубровчанима. Ово, према Живковићу, упућује да је Требиње већ било стављено под јурисдикцију босанског епископа и да се даље ширење Босанске епископије, подржавано војно-политичком снагом бана Борића, неупитно одвијало на рачун области које су биле подложне Дубровачкој архиепископији.

• Краљевство Словена

• Живковић, Тибор (2008). „Бан Борић”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 5: 49—60. 
• Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia. 
• Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. 

Бан Борић