Радосав Бошковић
| Радосав Бошковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1907. |
| Место рођења | Орја Лука, код Даниловграда,  Црна Гора |
| Датум смрти | 1983 |
| Место смрти | Београд,  Југославија |
Радосав Бошковић (Орја Лука, код Даниловграда, 10. јануар 1907 — Београд, 1983) био је српски филолог, лингвиста и професор Филозофског факултета у Београду.
Гимназију је учио у Даниловграду и Подгорици. Студирао је (1926—1930) српскохрватски језик са старословенским и упоредну граматику индоверопских језика с упоредном граматиком словенских језика на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1933. дисертацијом Развитак суфикса у јужнословенској заједници (Београд, 1936). Године 1939. је постао доцент, 1948, ванредни, а 1956. редовни професор Филозофског факултета у Београду, на којем је предавао старословенски језик и упоредну граматику словенских језика.
Провео је, по годину дана, као стипендиста на универзитетима у Кракову и у Прагу.
Предавао је у Другој мушкој гимназији у Београду и на Филозофском факултету.
Бавио се компаративнм граматиком словенских језика, морфологијијом, фонетиком, акцентологијом, ономастиком и лексикологијом.
Радови
[уреди | уреди извор]Писао је радове о дијалектима Црне Горе (са пољским дијалектологом М. Малецким објавио је Испитивање дијалеката Црне Горе). Сарађивао је у часописима Јужнословенски филолог, Наш језик, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Годишњак задужбине Саре и Васе Стојановића. Радове је објављивао и у пољским часописима. Учествовао је у изради Речника српскога књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. Био је потписник Новосадског договора о српскохрватском језику и правопису из 1954. год.
Нека од његових дјела су :
- Основи упоредне граматике словенских језика 1-фонетика, Београд 1968,
- Основи граматике словенских језика-фонетика и морфологија,
- Основи упоредне граматике словенске ономастике,
- Основи упоредне граматике словенских језика 2-морфологија.
- Бошковић, Радосав (1978). „Србљи и Срби”. Зборник за филологију и лингвистику. 21 (1): 23—25.
Превео је са руског Корак напред, два корака назад, Владимира Лењина.
Био је један од приређивача Целокупних дела П. П. Његоша и саставио је, са М. Стевановићем, Речник уз дела П. П. Његоша.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Српска породична енциклопедија, Народна књига, 2006
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
