Радован Шакотић (1906 — 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођен је 15. маја 1906. године у селу Ораховцу, код Требиња. Потицао је из сељачке породице и до почетка Другог светског рата се бавио земљорадњом. Још пре рата је дошао у додир са револуционарном радничким покретом и постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Као члан КПЈ је политички деловао међу сељацима у своме крају, објашњавајући им шта су идеје за које се боре комунисти.

Одмах после Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године Радован је почео да рада на прикупљању оружја, које је остало после капитулације Југословенске војске. Када су започели први усташки покољи над српским становништвом у Херцеговини, Радован је радио на организовању сељака у свом и околним селима, ради пружања отпора усташама и италијанским окупаторима. Када су 1. јуна 1941. године усташе извршиле покољ Срба у Требињу, Радован је у свом селу сазвао збор на коме је позвао сељаке да се супротставе усташама. Био је организатор стража око села, а касније и збегова народа. На великом народном збору у Бијелој Гори, где се у збегу налазило становништво из Зупца и Ластве, 12. јуна је био формиран Штаб збега, на чијем се челу налазио Радован.

Августа 1941. године Радован је у своме селу формирао први партизански вод, а затим у септембру и прву партизанску чету, која је водила успешне борбе против усташко-домобранских и италијанских снага. Ова чета је касније била укључена у састав партизанског батаљона „Лука Вукаловић“. У лето 1942. године, Радован се заједно са својим борцима, у саставу Херцеговачког партизанског одреда повукао у западну Босну. Тамо је од ових бораца била формирана Десета херцеговачка ударна бригада, са којом је учествовао у борбама у западној и централној Босни. Због исказаних војничких способности, био је постављен за команданта Трећег мостарског батаљона.

У току Четврте непријатељске офанзиве, заједно са својим батаљоном је учествовао у најтежим борбама - на Прозору, Рами и источној Херцеговини, у току фебруара и марта 1943. године. Потом је у борбама против италијанских и четничких снага на правцу Мостара, у бици на Пориму, са својим батаљоном на јуриш заузео италијанске положаје и запленио веома богат ратни плен - артиљријска оружја, муницију, аутоматске пушке и други ратни материјал.

У току Пете непријатељске офанзиве, најпре је крајем маја 1943. године, учествовао је у десетодневним борбама са надмоћнијим немачким снагама на Пивском Јаворку, а потом је његов батаљон укуљчен у састав Треће ударне дивизије, која је била под командом Саве Ковачевића и имала задатак да штити рањенике из Централне болнице. У веома крвавим борбама на Вучеву, Маглићу, Драгош-седлу и на Кошуру, изгинуло је доста бораца, а Радован се са око 120 бораца из његовог батаљона пробио из обруча преко Волујка, Маглића и Трновачког језера у источну Херцеговину. У току битке на Сутјесци, Радованови борци су исказали велику храброт у борбама, а њих око 80 је погинуло.

Марта 1944. године, Радован је био постављен за команданта Севернохерцеговачког партизанског одреда, а у мају је био пребачен на дужност команданта Другог батаљона у Дванаестој херцеговачкој ударној бригади. Септембра 1944. године је био постављен за команданта Четрнаесте херцеговачке омладинске бригаде, са којом је водио успешне борбе са четницима око Билеће, као и Немцима у гатачком и невесињском пољу. Средином јула, 1944. године у Раковој Нози, је са својом бригадом је учествовао у разбијању јаке немачке јединице. Потом је учествовао у борбама за ослобођење Херцеговине и ослобођење Сарајева, као и у завршним борбама за ослобођење Југославије - у Словеначком приморју и Истри.

Погинуо је 5. маја 1945. године у близини Постојне, свега десет дана пре свог 29 рођендана и завршетка ратних операција у Југославији. Свега пар месеци после погиније, 26. јула Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита, прогашен је за народног хероја.^[1]

• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239

п р у Народни хероји из источне Херцеговине
Народни хероји Југославије рођени на подручју источне Херцеговине, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју:
Требиње	Илија Бабић Манојло Бендераћ Мајо Ристо Врећа Петар Докић Ратко Дугоњић Асим Зупчевић Никола Љубибратић Љубо Миљановић Васо Мискин Црни Драгица Правица Радован Шакотић Владо Шегрт
Билећа	Милош Бајовић Никола Бјелица Јован Бобот Јефто Бошњак Павле Вукоје Владо Вучинић Милан Кукић Раде Милићевић Жарко Папић Миро Попара Данило Шаренац
Остала места	Берковићи Саво Беловић Данило Солдатић Гацко Коста Бјелогрлић Милета Окиљевић Обрен Шупић Љубиње Новица Домазет Невесиње Дукица Граховац Обрен Ивковић Вуко Торовић Никола Цвијетић Саво Чоловић Столац Душан Грк Данило Комненовић Раде Хамовић Фоча Шериф Лојо