Радаљ
Радаљ | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Мали Зворник |
| Становништво | |
| — 2011. |  2211 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 24′ 07″ С; 19° 11′ 00″ И / 44.402° С; 19.183333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 394 m |
.svg)  Радаљ Радаљ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15321 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Радаљ је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2211 становника.
Овде се налазе Радаљска бања и Радаљско језеро.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Радаљ живи 1920 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,6 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 758 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.478 | 99,23% | ||
| Чеси | 2 | 0,08% | ||
| Руси | 2 | 0,08% | ||
| непознато | 2 | 0,08% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 4 | ||
| 80+ | 11 | 16 | ||
| 75—79 | 20 | 32 | ||
| 70—74 | 61 | 66 | ||
| 65—69 | 66 | 75 | ||
| 60—64 | 58 | 70 | ||
| 55—59 | 53 | 51 | ||
| 50—54 | 64 | 63 | ||
| 45—49 | 116 | 95 | ||
| 40—44 | 132 | 104 | ||
| 35—39 | 93 | 97 | ||
| 30—34 | 76 | 70 | ||
| 25—29 | 72 | 74 | ||
| 20—24 | 100 | 81 | ||
| 15—19 | 115 | 96 | ||
| 10—14 | 109 | 90 | ||
| 5—9 | 74 | 70 | ||
| 0—4 | 59 | 63 | ||
| Просек : | 36,6 | 38,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.038 | 321 | 660 | 39 | 13 | 5 |
| Женски | 994 | 172 | 671 | 134 | 13 | 4 |
| УКУПНО | 2.032 | 493 | 1.331 | 173 | 26 | 9 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 581 | 64 | 0 | 8 | 227 |
| Женски | 241 | 52 | 0 | 1 | 59 |
| УКУПНО | 822 | 116 | 0 | 9 | 286 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 12 | 58 | 48 | 7 | 55 |
| Женски | 0 | 1 | 38 | 12 | 5 |
| УКУПНО | 12 | 59 | 86 | 19 | 60 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 19 | 25 | 10 | 6 |
| Женски | 3 | 4 | 17 | 13 | 18 |
| УКУПНО | 4 | 23 | 42 | 23 | 24 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 35 | |
| Женски | 7 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 13 | 0 | 0 | 46 | |
Историја
[уреди | уреди извор]На захтев Јована Цвијића, радаљски учитељ Никола Ненадовић је 1903. године, према Цвијићевим писменим упутствима, написао „Опис села Радаља”, један обиман етнографски текст који је Видосава Стојанчевић објавила у књизи „Рађевина и Јадар у списима Цвијићевих сараданика”. У свом студиозном раду, у оквиру којег је била и прецизна топографска скица села, учитељ Ненадовић је описао и својом руком нацртао цртеж масивног надгробног споменика, за који је из неког разлога утврдио да потиче баш из 1205. године. Уклесани текст на стећку гласи: СЕ ЛЕЖИ БОГУШ НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО НАСТАВИ СИН ЈЕГОВ МИЛЕН. Изнад натписа налази се крст у облику „анка”. Аутохтоно место споменика било је „измеђ’ реке Радаља и школске зграде”. Године 1904, споменик је пренет у Етнографски музеј у Београду, где је стручном анализом утврђено да потиче из почетка 15-ог века. Први пут је представљен јавности на изложби организованој 1955. године, а затим је постављен на Калемегдан, код Деспотове капије, односно данашње Народне опсерваторије, где се и сада налази. Уклесани израз НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО(ј), говори да је у питању надгробни стећак неког властелина.
Први помен
[уреди | уреди извор]Најстарији помен села Радаља је из 1452. године. У јесен те године, деспот Ђурађ је неколико месеци боравио у западној Србији и источној Босни. Састао се са босанским краљем Стефаном Томашом, са којим је склопио формални мир после дужег периода међусобних непријатељстава. На састанку два српска владара и рођака, договорено је да Томаш призна Ђурђево право на град Зворник, којег је деспот фактички држао већ дуже време. Са своје стране, деспот се обавезао да ће помоћи краљу у његовом сукобу са Ђурђрвим савезником, осионим херцегом Стефаном Вукчићем Косачом, по чијој ће титули средњовековно Захумље добити данашње име. Додатно, краљ Томаш је на себе преузео обавезу да посредује у спору смедеревског деспота са Млетачком републиком, у вези са спорним територијама у Зети. У свити деспота Ђурђа на преговорима са босанским краљем налазило се неколико Дубровчана, међу којима је најзначајнији био Паскоје Саркочевић, члан деспотовог „тајног савета” и „челник ризнички” српске Деспотовине. Саркочевић је писмо од 25. октобра 1452. године, којим је обавештавао своју животно заинтересовану Републику о току дипломатских преговора, адресирао „у селу Радаљу, код Зворника”. Документ је регистрован у протколној књизи фонда Lettere di Levante Архива Дубровачке републике.
Гранит за облагање Палате Главне поште у Београду, завршене 1938, потекао је из овог села - на вађењу хиљаду вагона камена могла је радити и половина становника сеоске општине.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ "Политика", 29. јул 1936
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
