Публије Квинтилије Вар
| Публије Квинтилије Вар | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 46. п. н. е. |
| Место рођења | Кремона, Римска република |
| Датум смрти | 9. септембар 9. н. е. |
| Место смрти | у Теутобуршкој шуми, Германија |
| Породица | |
| Потомство | Квинтилије Вар |
| Родитељи | Сексто Квинтилије Вар |
| конзул Римског царства | |
| Период | 13. п. н. е. |
| Претходник | Марко Лициније и Гнеј Корнелије |
| Наследник | Марко Валерије Месала Апијан и Квириније |
| проконзул Африке | |
| Период | 8. п. н. е. - 7. п. н. е. |
| гувернер Сирије | |
| Период | 6. п. н. е. - 4. п. н. е. |
| легат Германије | |
| Период | 6. - 9. |
Публије Квинтилије Вар (лат.:Publius Quinctilius Varus, Кремона, 46. п. н. е. - Теутобуршка шума, 9. н. е.) је био римски политичар и војсковођа у служби цара Аугуста.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Публије Квинтилије Вар је рођен око 46. године п. н. е. у Кремони. Његов отац Секст Квинитилије Вар је био римски сенатор 49. п. н. е.. Учествовао је у завјери против Гај Јулија Цезара, те је након пораза у бици код Филипа 42. п. н. е. извршио самоубиство.[1]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Иако му је отац био противник Гај Јулија Цезара, Публије Квинтилије је у 13. години п. н. е. изабран за конзула Римског царства заједно са Тиберијем, усвојеним сином Октавијана Аугуста. Био је проконзул Африке (8. п. н. е.-7. п. н. е.), а касније управитељ Сирије (6. п. н. е.-4. п. н. е.). Када је у зиму 5.-6. године букнуо Батонов устанак у Панонији, војсковођа Тиберије је хитно послан тамо, а за легата Германије је изабран Публије Квинтилије Вар. Њом је владао од 6. до 9. године нове ере.[1]
Битка у Теутобуршкој шуми
[уреди | уреди извор]Као легат у Германији, изазвао је незадовољство германских племена. Варов блиски сарадник био је Герман Арминије који је од младости одгојен и школован као талац у Риму. Арминије је потајно стао на чело савеза германских племена те намамио Римљане у замку гласинама о побуни Германа. Римске легије нашле су се, сјеверно од данашњег Оснабрика, на тешко проходном терену који није одговарао њиховом начину борбе. Германи су из засједа пресијецали развучене римске колоне, а борба се водила усред олујног невремена. Масакрирано је око 20.000 римских војника, а Вар је починио самоубиство. XVII, XVIII и XIX. римска легија више никада нису обновљене, а због пораза у Теутонбуршкој шуми Германија никада није укључена у Римско царство.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Вар, Публије Квинтилије” (на језику: (језик: хрватски)). Приступљено 15. 3. 2016.
- ^ „Битка у Теутонбуршкој шуми” (на језику: (језик: хрватски)). Приступљено 15. 3. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
