Прича о расту семена је једна од Исусових алегоријских прича, у којој се раст биљке из семена пореди са растом Царства Божијег.

Ова прича је забележена само у канонском јеванђељу по Марку (4:26-29), а њена закључна реченица се појављује и у неканонском јеванђељу по Томи (изрека 21)^[1]. Код Марка, ова прича следи причу о сејачу, а претходи причи о зрну горушице.

Еванђеље по Марку бележи следећу Исусову причу:

Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу; и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
— Еванђеље по Марку, 4:26-29

Чак и када човек спава, Царство Божије још увек расте. Оно расте због Бога, а не човека^[2], и следи сопствени ред.^[3]

Ова прича се може посматрати као повезана са причом о сејачу.^[4] Ипак, за разлику од приче о сејачу, чини се да семе овде представља Царство Божије, а не Реч Божју, као што је случај у другој причи.^[5]

п р у Исусове приче
Канонске	Бацање мреже Бисер Блудни син Богаташ и убоги Лазар Богата будала Десет девојака Добри Самарићанин Дрво и плодови Два дужника Два сина Фарисеј и цариник Господар и слуга Изгубљена овца Изгубљени новчић Јак човек Јалова смоква Кукољ Квасац Млади богаташ Мудри и луди зидар Немилосрдни слуга Неправедни судија Неправедни управник Пријатељ у поноћ Прорачун трошкова Радници у винограду Раст семена Сејач Скривено благо Стражар Таланти Удовичин новчић Велика гозба Зли виноградари Зрно горушице
Неканонске / упитне	Празан ћуп Убица моћника
Остава Категорија Портал