Шехзаде Абдулах (син Бајазита II)
| шехзаде Абдулах | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1464 |
| Место рођења | Амасија, |
| Датум смрти | 8. новембар 1483. (18/19 год.) |
| Место смрти | Караман, Османско царство |
| Гроб | Мурадије комплекс |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | син Ајнишах-султанија Шахниса-султанија |
| Родитељи | Бајазит II Госпа Ширин |
Шехзаде Абдулах (тур. Şehzade Abdullah; 1464 — 1483) је био син султана Бајазита II.
Живот и смрт
[уреди | уреди извор]Шехзаде Абдулах је био најстарији син принца Бајазита. Био је једино дете своје мајке, Ширин-хатун. Његов деда султан Мехмед га је поставио за намесника Трабзона. Након смрти његовог деде и рата са принцом Џемом, његов отац га је именовао намесником Карамана. Ту остаје све до своје смрти наредне године. Његово тело је пребачено у Бурсу, и сахрањен је у маузолеју који је изградила његова мајка[1].
Потомство
[уреди | уреди извор]Шехзаде Абдулах је био ожењен 1480. године Ферахшах-султанијом, ћерком његовог покојног стрица шехзаде Мустафе.
Шехзаде Махмуд је имао сина рођеног 1481. године, који је умро 1489. године у Истанбулу. Иза њега остале су две кћери:
- Ајнишах-султанија (тур. Aynışah Sultan) (1482 — 1540); кћи Ферахшах-султаније. Била је удата 1498. године за Ахмед-бега. Неке земље које је имала у поседу је продала ћерки шехзаде Џема, Гевхрмулук-султанији. Умрла је 1540. године. Њено тело је сахрањено поред њеног оца и баке у Бурси.
- Шахниса-султанија (тур. Şahnisa Sultan) (1484 — након 1540); ћерка непознате конкубине. Рођена је након смрти свог оца. Удата је први пут 1502. године за шехзаде Мехмета, сина њеног стрица шехзаде Шехиншаха[2]. Након што је њеног првог супруга погубио султан Селим, удата је 1513. године за Мирза Мехмед-пашу (умро 1517), бившег супруга њене тетке Фатме-султаније[3][4][2]. Трећи и последњи пут је удата за Нури-бега 1518. године. Умрла је 1540-их. Из другог брака је имала два сина:
- Мустафа-бег (умро 1569)[3]
- Шемси Ахмед-бег (умро 1580); ожењен 1560. године Хумашах Ајше-султанијом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Osmanlı Tarihi, II. Cilt, 10. baskı, Türk Tarih Kurumu Yayınları-2011, Ord. Prof. İsmail Hakkı Uzunçarşılı
- ^ а б Öztuna 2006, стр. 210.
- ^ а б Afyoncu 2010, стр. 527–529.
- ^ Süreyya cilt 5 1996, стр. 1583.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
