Први свесловенски конгрес је скуп свих представника Словена у Хабзбуршкој монархији. Одржан је 1848. године у Прагу, организовао га је Франтишек Палацки, захтевајући једнака права Словена под аустријском влашћу.

Кад је у фебруару 1848. избила револуција у Паризу, која је срушила монархију и довела до прогласа републике у Француској, заљуљала се из темеља и трошна аустријска зграда. Плануше устанци на све стране. Немачки родољуби сазваше у Франкфурту свенемачки сабор, који је имао јасно да изрази жељу за немачким уједињењем, али не под вођством Аустрије. Као одговор на то дошао је после свесловенски састанак у Прагу, на ком је учествовало и неколико Срба. Иза тих и поред тих манифестација почеше и уличне борбе. Узбуни се чак и лојални царски Беч. Метерних мораде бити жртвован. Али то ипак не смири узавреле духове, нарочито не тамо где је покрет добио не само карактер борбе за уставне слободе, него и за национално ослобођење.^[1]

Национални покрет Чеха био је знатно слабији од мађарског и српског. У Прагу се састао Свесловенски конгрес (1848), који је окупио многе познате словенске представнике. На конгресу је, јуна 1848, предложено да заједнички језик словенске књижевности буде старословенски.^[2] Међутим, ова идеја није усвојена. Све наде Чеха и осталих окупљених словенских представника покопао је кнез Алфред Виндишгрец бомбардовањем Прага и завођењем војне диктатуре.^[3]

“Хеј, Словени” је свесловенска химна писана и компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. и била је химна словенству и словенским језицима, па су сви Словени имали своју верзију – препев текста. Српска верзија је такође почињала у похвалом словенском језику и једном Богу: “Језик нама господ даде силан громовит, нико не сме ово благо нама уграбит. Хеј Словени, јоште живи реч наших дедова...”^[4]

• Панславизам

• Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. 

• Slovanský sjezd

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика IdRef