Поточац (Параћин)
Поточац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Параћин |
| Становништво | |
| — 2011. |  1096 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 48′ 33″ С; 21° 18′ 33″ И / 43.809166° С; 21.309166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 122 m |
.svg)  Поточац Поточац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35207 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | PN |
Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.
Овде се налазе Запис Младеновића храст на Својновачком брегу (Поточац), Запис Павловића храст (Поточац) и Запис Младеновића храст (Поточац).
Географија
[уреди | уреди извор]У близини Поточца протиче и река Велика Морава. Река Велика Морава је од села удаљена отприлике два километра, а на планини Јухор која је удаљена неких 5-6 километара, налази се неистражено археолошко налазиште под називом Момчилов град за које се тврди да потиче још из старијег гвозденог доба.
Историја
[уреди | уреди извор]До Другог српског устанка Поточац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Поточац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Село је 1905. године имало 190 кућа.
Према пореклу ондашње становништво Поточца из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседеоца има 3 породице са 17 куће
- Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 71 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
- Из околине има 4 породице са 33 куће.
- Из околине Ниша и Алексинца има 4 породице са 21 куће.
- Породице непознатог порекла има 2 породице са 17 куће.
- Из Топличког округа има 1 породица са 15 куће.
- Из околине Пожаревца има 1 породица са 8 куће.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Поточац живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,1 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.303 | 99,54% | ||
| Муслимани | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 5 | 0,38% | ||
| Поточац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 54 | 54 | 54 | 57 | 56 | 58 | 58 | 58 | 59 | 62 | 63 | 62 | |
| Пореске главе* | - | 70 | 71 | 71 | 72 | 77 | 73 | 70 | 70 | 73 | 76 | 77 | |
| Арачке главе** | 150 | 161 | 163 | 163 | 162 | 167 | 173 | 177 | 181 | 186 | 190 | 192 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 8 | 12 | ||
| 80+ | 16 | 21 | ||
| 75—79 | 29 | 44 | ||
| 70—74 | 53 | 48 | ||
| 65—69 | 43 | 62 | ||
| 60—64 | 47 | 59 | ||
| 55—59 | 29 | 21 | ||
| 50—54 | 46 | 29 | ||
| 45—49 | 59 | 44 | ||
| 40—44 | 48 | 32 | ||
| 35—39 | 39 | 42 | ||
| 30—34 | 25 | 39 | ||
| 25—29 | 28 | 34 | ||
| 20—24 | 32 | 32 | ||
| 15—19 | 37 | 42 | ||
| 10—14 | 42 | 55 | ||
| 5—9 | 33 | 21 | ||
| 0—4 | 32 | 26 | ||
| Просек : | 43,1 | 44,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 539 | 93 | 386 | 44 | 14 | 2 |
| Женски | 561 | 64 | 392 | 91 | 9 | 5 |
| УКУПНО | 1.100 | 157 | 778 | 135 | 23 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 248 | 131 | 0 | 0 | 73 |
| Женски | 139 | 101 | 0 | 0 | 14 |
| УКУПНО | 387 | 232 | 0 | 0 | 87 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 3 | 18 | 1 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 10 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 28 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 8 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 7 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 15 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.3 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
