Понта Делгада
| Понта Делгада порт. Ponta Delgada | |
|---|---|
 Понта Делгада - приобаље | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Португалија |
| Аутономна регија |  Азори |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011.. | 68.748 |
| — густина | 296,46 ст./km2 |
| Урбано подручје | 44.403 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 37° 44′ 23″ С; 25° 40′ 07″ З / 37.739722° С; 25.668611° З |
| Апс. висина | 0-30 m |
| Површина | 231,9 km2 |
  Понта Делгада Понта Делгада на карти Азорским острвима (Португал) | |
| Поштански број | 95хх |
| Позивни број | +(351) 296 |
| Веб-сајт | |
| http://cm-pontadelgada.azoresdigital.pt/ | |
Понта Делгада (порт. Ponta Delgada) је значајан град у Португалији, смештен у оквиру аутономне покрајине Азорска острва. Град је седиште и највећи град дате покрајине, где чини једну од општина на острву Сан Мигел.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Град Понта Делгада се налази на Азорским острвима, у средишњем делу Атлантског океана. Од главног града Лисабона град је удаљен око 1.500 километара западно.
Рељеф: Понта Делгада је смештена на острву Сан Мигел, које је највеће у источној скупини Азора. Острво је питомо, махом равничарско и бреговито, па је погодно за живот. Град се сместио на јужној обали средишњег дела острва, око најбоље природне луке на острву.
Клима: Клима у Понта Делгади је изразита средоземна.
Воде: Град Понта Делгада се развио ка прекоморска лука на Атлантском океану. Острвски водотоци су мање значајни.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Понта Делгаде насељено је око 1450. г. То је у почетку било рибарско село, које је уздигнуто у ранг града 1546. г. када је првобитно средиште Азорских острва, град Ангру до Ероисмо, разорио земљотрес.
У 19. веку град је доживео процват, праћен брзом изградњом, посебно јавних зграда и паркова. Овај напредак је настављен и у 20. веку.
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњих проценама из 2008. г. општина Понта Делгада има око 69 хиљада становника, од чега око 44 хиљаде живи на градском подручју.
Последњих деценија број становника у граду расте.
Збирка слика
[уреди | уреди извор]-
Средишњи градски трг -
Градско приобаље -
Саборна Црква св. Севастијана -
Тржни центар
.jpg)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| > 500.000 становника | |
|---|---|
| 100.000—500.000 становника | |
| 50.000—100.000 становника | |
| 20.000—50.000 становника | |
| Још... | |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
