Планков квантни закон се користи у квантној механици, и представља њен почетак. Први пут га је представио немачки физичар Макс Планк 1901. године. Основном формулом се успоставља веза између енергије зрачења и фреквенције. Та зависност је линеарна, а Планкова константа је константа пропорционалности. Ова формула у принципу описује енергију честица без масе (фотони-кванти).

${\displaystyle E=h\nu =\left({\frac {h}{2\pi ))\right)(2\pi \nu )=\hbar \omega =h\left({\frac {c}{\lambda ))\right)}$

• h - Планкова константа
• ${\displaystyle \nu }$ - фреквенција фотона (кванта)
• ${\displaystyle \lambda }$ - таласна дужина
• c - брзина светлости
• ${\displaystyle \omega }$ - кружна фреквенција фотона (кванта)