Mala planeta je astronomical object u direktnoj orbiti oko Sunca (ili šire, bilo koje zvezde sa planetarnim sistemom) koja nije ni planeta niti je ekskluzivno klasifikovana kao kometa.^[а] Pre 2006. godine Međunarodna astronomska unija (IAU) zvanično je koristila izraz mala planeta, ali tokom sastanka te godine su reklasifikovane male planete i komete u patuljaste planete i mala tela Sunčevog sistema (engl. small Solar System bodies - SSSB).^[1]

Male planete mogu biti patuljaste planete, asteroidi, trojani, kentauri, objekti Kojperovog pojasa i drugi trans-neptunski objekti.^[2] Prema podacima iz 2019. godine, orbite 794.832 male planete su arhivirane u Centaru za male planete, od kojih je 541.128 dobilo stalne brojeve (za kompletan spisak pogledajte indeks).^[3]

Prva otkrivena mala planeta bila je Ceres 1801. godine. Izraz mala planeta korišćen je od 19. veka za opis ovih objekata.^[4] Izraz planetoid se takođe koristi, posebno za veće (planetarne) objekte, poput onih koje je Međunarodna astronomska unija (IAU) nazvala patuljastim planetima od 2006. godine.^[5][6] Istorijski su pojmovi asteroid, mala planeta i planetoid bili manje-više sinonimni.^[5][7] Ova terminologija je postala komplikovanija otkrićem brojnih manjih planeta izvan orbite Jupitera, posebno trans-neptunskih objekata koji se uglavnom ne smatraju asteroidima.^[7] Mala planeta koja otpušta gas može da bude dvostruko klasifikovana kao kometa.

Objekti se nazivaju patuljastim planetima ako je njihova sopstvena gravitacija dovoljna da se postigne hidrostatička ravnoteža i formira elipsoidni oblik. Sve ostale male planete i komete nazivaju se malim telima Sunčevog sistema.^[1] IAU je izjavila da se još uvek može upotrebljavati izraz mala planeta, ali da se preferira termin mala tela Sunčevog sistema.^[8] Međutim, u svrhu numeriranja i imenovanja, još uvek se koristi tradicionalno razlikovanje između manje planete i komete.

Stotine hiljada malih planeta otkriveno je u Sunčevom sistemu, a dodatne hiljade se otkrivaju svakog meseca. Maloplanetni centar je dokumentovao preko 213 miliona posmatranja i 794.832 manjih planeta, od kojih 541.128 dovoljno dobro poznate orbite da mogu da dobiju stalne službene brojeve.^[3][10] Od toga, 21.922 imaju službena imena.^[3] Prema podacima od 19. maja 2019. godine, najniže numerisana neimenovana planeta je (3708) 1974 FV1,^[11] a najviša numerisana imenovana mala planeta 543315 Asmakamari.^[12]

Postoje raznovrsne široke populacije malih planeta:

• Asteroidi; tradicionalno su većina bila tela u unutrašnjem Sunčevom sistemu. [5]
  • Asteroidi u blizini Zemlje, oni čija ih orbita odvodi unutar orbite Marsa. Daljnja podklasifikacija ovih objekata je zasnovana na orbitalnoj udaljenosti.^[13]
    • Atira asteroidi orbitiraju unutar zemaljske perihelijske distance i tako se u potpunosti nalaze unutar Zemljine orbite.
    • Aten asteroidi, oni koji imaju semiglavne ose manje od Zemljine i apside (najveće udaljenosti od Sunca) veće od 0,983 AU.
    • Apolo asteroidi su oni asteroidi sa semiglavnom osom većom od Zemljine, i koji imaju perihelijski razmak 1,017 AU ili manji. Poput Aten asteroida, i Apolo asteroidi presecaju Zemljinu putanju.
    • Amorski asteroidi su oni asteroidi blizu Zemlje koji se približavaju Zemljinoj orbiti spolja, ali je ne prelaze. Amorski asteroidi su dalje podeljeni u četiri podgrupe, zavisno od toga gde njihova poluglavna osa pada između Zemljine orbite i asteroidnog pojasa;
  • Trojanski asteroidi Zemalje, asteroidi koji dele Zemljinu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Prema podacima iz 2011. godine, jedini poznat pripadnik ove grupe je 2010 TK₇.^[14]
  • Trojanski asteroidi Marsa, asteroidi koji dele Marsovu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Prema podacima iz 2007. godine, poznato je osam takvih asteroida.^[15]
  • Asteroidni pojas, čiji članovi prate približno kružne orbite između Marsa i Jupitera. Ovo je originalna i najpoznatija grupa asteroida.
  • Trojanski asteroidi Jupitera, asteroidi koji dele Jupiterovu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Numerički se procenjuje da su jednaki asteroidima glavnog pojasa.
• Udaljene male planete; sveobuhvatni izraz za omanje planete u spoljašnjem Sunčevom sistemu.
  • Kentauri, tela u spoljnjem Sunčevom sistemu između Jupitera i Neptuna. Oni imaju nestabilnu orbitu zbog gravitacionog uticaja džinovskih planeta, i zato se smatra da su dospeli od negde drugde, verovatno izvan Neptuna.^[16]
  • Trojanski asteroidi Neptuna, tela koja dele Neptunovu orbitu i gravitaciono su zaključana na nju. Iako je poznat mali broj takvih objekata, postoje dokazi da su trojanski asteroidi Neptuna mnogobrojniji od onih u asteroidnom pojasu ili od trojanskih asteroida Jupitera.^[17]
  • Trans-neptunski objekti, tela na ili izvan orbite Neptuna, najudaljenije planete.
    • Kojperov pojas, objekti unutar očiglednog populacionog pada na oko 55 AU sa Sunca.
      • Klasični objekti Kojperovog pojasa poput Makemaka, takođe poznati kao kubevanos, nalaze se u iskonskoj, relativno kružnoj orbiti koja nije u rezonanci s Neptunom.
      • Rezonantni objekti Kojperovog pojasa
        • Plutinosi, tela poput Plutona koja su u 2:3 rezonanci sa Neptunom.
    • Objekti rasejanog diska predmeti poput Eride, s apsidom izvan Kojperovog pojasa. Smatra se da ih je Neptun resejao.
      • Rezonantni transneptunski objekti.
    • Odvojeni objekti poput Sedne, sa apsidom i perihelom izvan Kojperovog pojasa.
      • Sednoidi, odvojeni objekti sa perihelom većim od 75 AU (Sedna, 2012 VP113, i Leleakuhonua).
    • Ortov oblak, hipotetička populacija za koju se smatra da je izvor kometa dugog perioda koje se mogu da dosegnu do 50,000 AU od Sunca.

Mala planeta на Викимедијиној остави.