Пелазги
Име Пелазги (антгрч. Πελασγοί [Pelasgoí], једн. Πελασγός [Pelasgós]) су користили неки антички писци за популацију која је била предак Грка или је настањивала Грчку пре Грка.[1]
Генерално, „Пелазги” су постали општепознати као аутохтони становници егејске земље и културе која је постојала пре доласка или настанка грчког језика.[2] Током периода класичне Грчке, енклаве под овим именом су преживеле на неколико локација у Грчкој на копну, Криту и другим острвима у Егејском мору. Људи који су се идентификовали као Пелазги говорили су језик или језике који су се идентификовали као не грчки, иако су неки антички писци описали пелашки језик као грчки. Традиција је такође преживела у неким деловима Грчке док није била хеленизована. Ови делови су до 5. века идентификовани као јонски.
Археолошка ископавања током 20. века дошла су до подручја која су насељавали Пелазги попут Атике, Лемноса или Тесалије. Археолошка откопавања код Сескло и Димини су описала Пелазге као неолитску културу, нека су показала као средња хеладска, а нека и касно хеладска култура микенске Грчке. Од писаних докумената сачуван је пелашки мит о стварању света.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Apollonius Rhodius (trans. Peter Green). The Argonautika (Expanded Edition). . University of California Press. 2007. pp. 223. ISBN 978-0-520-25393-3. (Commentary on I.987).
- ^ "A member of a people living in the region of the Aegean Sea before the coming of the Greeks": „Pelasgian”. The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition. 2000. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2008.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
