Пафлагонија (тема)
| θέμα Παφλαγονίας | |
|---|---|
| око 820.—око 1380. | |
 Византијска Мала Азија 842. године | |
| Регија | Мала Азија |
| Земља |  Турска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | око 820. |
• Укинуто | око 1380. |
Пафлагонија (грч. θέμα Παφλαγονίας) је била административна јединица Византијског царства која је на просторима данашње Турске постојала у периоду од око 820. до око 1380. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Стратег (управник) Пафлагоније у изворима се први пут јавља новембра 826. године. Тема Пафлагонија основана је око 820. године[1][2]. Територија ове теме обухватала је области античке провинције Пафлагоније. Административни и црквени центар Пафлагоније у антици био је град Гангра[3]. До 9. века налазила се у саставу Опсикије и Букелариона[4][5]. Ворен Тераголд је сматрао да је Пафлагонија до 820-тих година била у саставу теме Арменијаке (једне од првобитних тема основаних током владавине цара Ираклија), а не Букелариона. Он је сугерисао да је до одвајања дошло услед руске навале на Црно море[6]. По речима арапских географа Бин Хордадбеха и Бин ел Факиха, провинција је бројала око 5000 војника и пет утврђених места[5][7]. Значајан изузетак од уобичајене тематске организације јесте титула катепана, задуженог за команду на мору, чије је седиште било у Амастрису[4].
Након битке код Манцикерта 1071. године, велики део Пафлагоније пао је под Селџуке. Кампања Јована II Комнина из 1130-тих година поново је успоставила византијску контролу на обали. Унутрашњост је била спољна; Јован је повратио Кастамону и Гангру, али су их Турци убрзо поново заузели. Након Четвртог крсташког рата, Пафлагонија је дошла под контролу Давида Комнина, али је 1214. године никејски цар Теодор Ласкарис заузео њене западне делове, укључујући и Амастрис. Ове територије остале су у византијским рукама до краја 14. века, када су их заузели Турци и Ђеновљани[4].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McGeer, Nesbitt & Oikonomides 2001, p. 25.
- ^ Oikonomides 1972, стр. 349
- ^ Pertusi 1952, стр. 137
- ^ а б в Kazhdan 1991, стр. 1579
- ^ а б Pertusi 1952, стр. 136
- ^ Treadgold 1995, pp. 31, 69.
- ^ Treadgold 1995, стр. 67–69
Литература
[уреди | уреди извор]- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- McGeer, Eric; Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (2001). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 4: The East. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 0-88402-282-X.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (на језику: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 0-8047-3163-2.
| Источне или азијске теме |
|
|---|---|
| Западне или европске теме | |
§ Тракија и Македонија су због хијерархије убрајане у источне теме, мада географски припадају западним. | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
