Пасај
| Пасај Pasay | |
|---|---|
      (Горе, с лева на десно: Поглед из ваздуха • Тржни центар и пијаца • Градска већница • Добродошлица • Беј сити • Пасај Ротонда) | |
 Застава Пасаја | |
Мото: „Циљај вискоко Пасај” (Aim High Pasay!) Химна: „Живео Пасај!” (Pasay, Mabuhay Ka!) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Филипини |
| Регион | Национални регион главног града |
| Дистрикт | од 1. до 6. |
| Брунејска империја (Краљевство Мајнила) | 1500-е |
| Шпанска Манила | 2. децембар 1863. |
| Високо урбанизован град | 21. јун 1947. |
| Барангаји | 896 |
| Влада[1] | |
| • Тип | градоначелник—веће |
| • Градоначелник | Имелда Каликсто-Рубијано (ПДП-Лабан) |
| • Заменик градоначелника | Валдетрудес С. Дел Росарио |
| • Представнички дом | |
| • Градско веће | Антонио Г. Каликсто (ПДП-Лабан) |
| Надимци | Путнички град Почетком 19. века звао се Малибај, а био је део Корегимиенто де Тондо на чијој територији се налазио трг и град Манила. |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 14° 31′ 53″ С; 120° 59′ 11″ И / 14.531381° С; 120.9863441° И |
| Временска зона | PST (UTC+8) |
| Апс. висина | 21 m |
 Локација унутар Метро Маниле | |
.svg)  Пасај Пасај на карти Филипина | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | од 0900 до 1096 |
| Позивни број | +63 (0)2 |
| Клима | тропска саванска (Aw)[2] |
| Најближи аеродром | Ниној Акино / Манила[2] (NAIA; IATA: MNL, ICAO: RPLL) |
| Транспорт и виза | џипни, такси, аутобус, трицикл, метро; око 21 дан по доласку[2] |
| Веб-сајт | |
| www | |
Пасај (фил./таг. Lungsod ng Pasay, IPA: 'pasaɪ шп. Pásay), је град и истовремено стамбено насеље које се налази у региону или метрополитанској области Велике Маниле, југозападно од Маниле (Филипини) приближно на источној обали, са популацијом од 354.908 становника и густином од 18.679/км² ( 48,378,4 /ск ми).
У овом граду се налази Меморијални музеј и библиотека Лопез, у којој се налази збирка слика филипинских уметника. У близини се налази међународни аеродром Ниној Акино, који дели са градом Паранаке.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1727. име Пасаи је промењено у Пинеда, у част Дон Корнелија Пинеде, шпанског хортикултуристе, поред тога је познат по томе да је тражио од својих чувара цивилну заштиту од разбојника. Име Пинеда, уз Пасај, коришћено је као назив места све до почетка 20. века.
Почетком 19. века звао се Малибај, а био је део провинције Манила (Corregimiento de Tondó) на чијој територији се налазио трг и град Манила.[3]
Ово место је постало независна општина 2. децембра 1863. године, на датум који се обележава као годишњица оснивања.
Демографија
[уреди | уреди извор]| Популација | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1903. | 8.201 | — |
| 1918. | 18.697 +5.65% | — |
| 1939. | 55.161 +5.29% | — |
| 1948. | 88.728 +5.42% | — |
| 1960. | 132.673 +3.41% | — |
| 1970. | 206.283 +4.51% | — |
| 1975. | 254.999 +4.34% | — |
| 1980. | 287.770 +2.45% | — |
| 1990. | 368.366 +2.50% | — |
| 1995. | 408.610 +1.96% | — |
| 2000. | 354.908 −2.98% | — |
| 2007. | 403.064 +1.77% | — |
| 2010. | 392.869 −0.93% | — |
| 2015. | 416.522 +1.12% | — |
| Извор: Статистика Филипини [4][5][6] Подаци о популацији ЛВУА | ||
Клима
[уреди | уреди извор]Према систему Кепенове климатске класификације, у Манили влада тропска саванска клима (Aw). Заједно са остатком Филипина, Манила у целости лежи у тропима. Близина екватору условљава веома мал температурни опсег, који ретко иде испод 20 °C (68 °F) или изнад 38 °C (100 °F). Температурне екстреме чини доњи лимит од 14,5 °C (58,1 °F) [11. јануар 1914][7] и горњи лимит од 38,6 °C (101,5 °F) [7. мај 1915].[8][2]
| Клима Пасај (Међународни аеродрум Ниној Акино) 1981–2010, ектрими 1947–2012 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,8 (96,4) |
35,1 (95,2) |
36,5 (97,7) |
37,8 (100) |
38,1 (100,6) |
38,0 (100,4) |
36,0 (96,8) |
35,2 (95,4) |
34,9 (94,8) |
36,0 (96,8) |
35,8 (96,4) |
34,2 (93,6) |
38,1 (100,6) |
| Максимум, °C (°F) | 30,2 (86,4) |
31,0 (87,8) |
32,5 (90,5) |
34,1 (93,4) |
33,8 (92,8) |
32,5 (90,5) |
31,3 (88,3) |
30,8 (87,4) |
31,0 (87,8) |
31,1 (88) |
31,1 (88) |
30,2 (86,4) |
31,6 (88,9) |
| Просек, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,7 (80,1) |
28,0 (82,4) |
29,5 (85,1) |
29,7 (85,5) |
28,8 (83,8) |
28,0 (82,4) |
27,7 (81,9) |
27,8 (82) |
27,7 (81,9) |
27,4 (81,3) |
26,5 (79,7) |
27,8 (82) |
| Минимум, °C (°F) | 22,0 (71,6) |
22,5 (72,5) |
23,6 (74,5) |
25,0 (77) |
25,5 (77,9) |
25,1 (77,2) |
24,6 (76,3) |
24,6 (76,3) |
24,6 (76,3) |
24,3 (75,7) |
23,7 (74,7) |
22,7 (72,9) |
24,0 (75,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 14,8 (58,6) |
14,6 (58,3) |
16,0 (60,8) |
18,7 (65,7) |
19,1 (66,4) |
20,0 (68) |
18,3 (64,9) |
17,4 (63,3) |
19,1 (66,4) |
18,0 (64,4) |
17,2 (63) |
16,3 (61,3) |
14,6 (58,3) |
| Количина кише, mm (in) | 6,8 (0,268) |
4,2 (0,165) |
4,0 (0,157) |
16,0 (0,63) |
70,4 (2,772) |
265,2 (10,441) |
316,7 (12,469) |
418,4 (16,472) |
255,2 (10,047) |
283,4 (11,157) |
99,0 (3,898) |
28,6 (1,126) |
1.767,8 (69,598) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 2 | 1 | 1 | 1 | 6 | 14 | 16 | 19 | 16 | 14 | 8 | 3 | 101 |
| Релативна влажност, % | 75 | 72 | 68 | 67 | 72 | 77 | 81 | 83 | 83 | 80 | 78 | 76 | 76 |
| Извор: PAGASA[9][10] | |||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cities”. Quezon City, Philippines: Department of the Interior and Local Government. 16. 1. 2013. Архивирано из оригинала 15. јануар 2013. г. Приступљено 24. октобар 2016.
- ^ а б в г „Manila Travel Guide”. Jeepney Guide (Philippines Travel Guide). Архивирано из оригинала 22. август 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016.
- ^ Descripción geográfica y topográfica de la Ysla de Luzón o Nueva Castilla con las particularidades de las diez y seis provincias o partidos que comprende. Formadas por el coronel comandante de Real Cuerpo de Yngenieros de estas Yslas Don Yldefonso de Aragón. Impresas, con superior permiso, a expensas de la M.N,L. y Exma. Ciudad de Manila. En la Imprenta de D. Manuel Memije, por D. Anastacio Gonzaga. Año de 1819, página 11.
- ^ Census of Population (2015): Highlights of the Philippine Population 2015 Census of Population (Извештај). PSA. Приступљено 20. јун 2016.
- ^ Census of Population and Housing (2010): Population and Annual Growth Rates for The Philippines and Its Regions, Provinces, and Highly Urbanized Cities (PDF) (Извештај). NSO. Приступљено 29. јун 2016.
- ^ Census of Population (1995, 2000 and 2007): Population and Annual Growth Rates by Province, City and Municipality (Извештај). NSO. Архивирано из оригинала 4. фебруар 2012. г.
- ^ Flores, Helen (1. јануар 2014). „Temperatures drop further in Baguio, MM”. The Phillipine Star. Архивирано из оригинала 7. март 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016.
- ^ „Metro Manila temperature soars to 36.2C”. Manila: ABS-CBN News and Current Affairs. 8. мај 2014. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 24. октобар 2016.
- ^ „NAIA Pasay City Climatological Normal Values”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018.
- ^ „NAIA Pasay Climatological Extremes”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Пасај на сајту OpenStreetMap
- Пасај на сајту Curlie (језик: енглески)
Географски положај | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||
| Државне | |
|---|---|
| Географске | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
