Парта
Парта | |
|---|---|
 Православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  376 |
| — густина | 30/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 58′ 10″ С; 21° 15′ 17″ И / 44.969463° С; 21.254767° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 99 m |
| Површина | 12,3 km2 |
.svg)  Парта Парта на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26345 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Парта је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 376 становника. Овде се налази ФК Победа Парта.
Историја
[уреди | уреди извор]У историјском периоду Парта је имала више имена:
- Година 1421. – Патрик (Patrygh)
- Година 1713. – Парта
Године 1421, помиње се duo Patrygh као посед Јована де Јанка у Крашовском комитату (округ). Патрик је име особе.
Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године свратили на кратко у село Парту. Пред њих су изашли први људи села, кметови: Јаков кнез, Милутин и Даба и предали сакупљен прилог од целог места у износу 200 аспри "на благословеније". Кнез је том приликом дао од себе прилог у вредности коња "ждрепца".[1] Парта је 1713. године бројала 16 кућа а 1749. године 33 куће. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Парта припада Вршачком округу и дистрикту. Село је милитарског статуса а становништво влашко.[2]
Када су Турци 1739. године упали у село, да не би ишли у војску и ослободили их се, село је Турцима дало харач, једну кесу гроша.[3]
Црква је подигнута 1825. године. Године 1827, пописано је 617 православних и 2 католика
Дана 9. новембра 1848. године село су спалили Мађари, јер су становници пуцали на мађарске трупе. Бројно кретање становништва: 1869. – 471 становник; 1880. – 575; 1900. – 667; 1910. – 749 становника. На дан 31. јануара 1921. године пописано је 740 становника, од којих је било: Срба – 732; Немаца – 6 становника; Румуна – 2.[4]
Купац српске књиге 1844. године је учитељ Јован Лазић из Парте.
Почетком 20. века Парта има статус мале општине. Било је 1905. године у месту 140 домова, од којих су 121 српски. Од укупнг броја становника 706, на Србе отпада 633 а остало су Румуни. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Пошта је била у Јасенову а брзојав (телеграф) у "Темешстражи" (Стражи). У Парти је српска православна црквена општина и парохија. Председник црквене општине је 1905. године Тома Стојановић, а перовођа Стеван Нешков. Православно парохијско звање је основано у 18. веку а црквене матрикуле се воде од 1775. године.[5] Православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију грађена је 1825. године и има само два звона. Парохија је најниже шесте платежне класе, нема парохијски дом а земљишна сесија износи 34 кј. Парохијом администрира поп Стеван Дејановић парох Орашачки. Школа је основна, од 1872. године комунална по статусу, а иста има обједињених шест разреда у једној дворници (учионици). Учитељ Јован Токић ради са 61 учеником у редовној настави и још 34 ђака, старијег узраста у пофторној (недељној) школи.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Парта живи 357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[7] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 424 | 95,49% | ||
| Румуни | 4 | 0,90% | ||
| Мађари | 3 | 0,67% | ||
| Чеси | 1 | 0,22% | ||
| Немци | 1 | 0,22% | ||
| Албанци | 1 | 0,22% | ||
| непознато | 10 | 2,25% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 1 | 4 | ||
| 75—79 | 8 | 13 | ||
| 70—74 | 12 | 19 | ||
| 65—69 | 14 | 18 | ||
| 60—64 | 16 | 15 | ||
| 55—59 | 11 | 15 | ||
| 50—54 | 14 | 18 | ||
| 45—49 | 17 | 11 | ||
| 40—44 | 11 | 11 | ||
| 35—39 | 20 | 11 | ||
| 30—34 | 23 | 13 | ||
| 25—29 | 9 | 18 | ||
| 20—24 | 14 | 13 | ||
| 15—19 | 12 | 8 | ||
| 10—14 | 10 | 18 | ||
| 5—9 | 9 | 12 | ||
| 0—4 | 10 | 14 | ||
| Просек : | 41,0 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 51 | 114 | 11 | 6 | 1 |
| Женски | 188 | 21 | 116 | 41 | 8 | 2 |
| УКУПНО | 371 | 72 | 230 | 52 | 14 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 93 | 65 | 0 | 0 | 10 |
| Женски | 53 | 40 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 146 | 105 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 3 | 2 | 0 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 4 | 0 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 4 | 7 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 5 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).
- ^ Милекерови летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).
Летопис период 1812. – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању Банатских места и обичаји настанка села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
 | ||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
