Павле Стругар (Пећ, 13. јул 1933 — Београд, 12. децембар 2018) био је генерал-пуковник Југословенске народне армије.

Стругар је у октобру 1991. године 2. оперативне групе ЈНА чија је зона одговорности био југ Хрватске. На тој позицији је командовао снагама ЈНА које су држале Дубровник под опсадом, укључујући и историјски Стари град. Опсада је трајала до маја 1992. године. Стругар се пензионисао сљедеће године.

Године 2001, Хашки трибунал поднио је оптужбу против Стругара под седам тачака оптужнице, међу којима је било кршење обичаја рата и напад на Стари град који је дио Унескове баштине. Стругар се добровољно предао суду, чиме је постао први држављанин Србије и Црне Горе који је то урадио.^[1] Проглашен је кривим за напад на цивиле и одговорним за уништавање Старог града. Стругар се на почетку жалио на казну, али је касније повукао жалбу наводећи као разлог лоше здравље.^[2] У замјену, суд је повукао жалбе против Стругара. Осуђен је на осам година затвора. Дана 17. априла 2008. године, смањена му је казна затвора на седам и по година, због погоршања здравља.^[3] Дана 16. јануара 2009. године, Хашки трибунал је одобрио раније пуштање Стругару.^[4]

п р у Начелници Војне академије у Београду
Списак начелника Војне академије у Београду
Војска Кнежевине Србије	Франтишек Зах (1850—1859) Ранко Алимпић (1859—1860) Франтишек Зах (1860—1865) Милојко Лешјанин (1865—1868) Франтишек Зах (1868—1874) Милојко Лешјанин (1874—1875) Љубомир Ивановић (1875—1879) Јован Анђелковић (1879) Стеван Здравковић (1879—1880) Милојко Лешјанин (1880) Стеван Здравковић (1880—1882)
Војска Краљевине Србије	Стеван Здравковић (1882—1886) Петар Топаловић (1886) Стеван Здравковић (1886—1887) Димитрије Ђурић (1887—1889) Петар Топаловић (1889—1891) Димитрије Ђурић (1891—1893) Стеван Пантелић (1893—1894) Јован Петровић (1894—1897) Милован Павловић (1897—1900) Павле Бошковић (1900—1901) Лазар Лазаревић (1901—1904) Леонид Соларевић (1904—1907) Михаило Живковић (1907—1912) Михаило Рашић (1913—1914)
Југословенска војска	Живко Павловић (1919—1920) Светомир Матић (1920—1921) Миливоје Николајевић (1921—1924) Љубомир Покорни (1924—1927) Јосиф Костић (1927—1930) Сава Трипковић (1930—1936) Владимир Цукавац (1936—1940) Марко Михаиловић (1940—1941) Урош Тешановић (1941)
Југословенска армија и Југословенска народна армија	Саво Оровић (1944—1947) Ратко Мартиновић (1947—1950) Душан Вигњевић (1950—1952) Милорад Јанковић (1952—1953) Милан Шакић Мићун (1953—1956) Фрањо Херљевић (1956—1962) Ђуро Дулић (1962—1967) Богдан Мамула (1967—1973) Радислав Клањшчек (1973—1975) Илија Рашковић (1975—1979) Стојан Аспровски (1979—1980) Славољуб Ђокић (1980—1983) Павле Стругар (1983—1987) Мато Пехар (1987—1991) Вељко Дробац (1991—1992)
Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе	Момчило Лазовић (1992—1994) Трипко Чечовић (1994—1995) Милан Карајовић (1995—2000) Момчило Момчиловић (2000—2002) Драган Војиновић (2003—2005) Видосав Ковачевић (2005—2006)
Војска Србије	Видосав Ковачевић (2006—2009) Младен Вуруна (2009—2014) Горан Зековић (2014—2018) Мирослав Талијан (2018) Бојан Зрнић (2018—2021) Срђан Благојевић (2021—данас)