Оњега (језеро)
| Оњега | |
|---|---|
 | |
 | |
| Координате | 61° 30′ С; 35° 45′ И / 61.5° С; 35.75° И 61° 30′ С; 35° 45′ И / 61.5° С; 35.75° И |
| Тип | природно |
| Земље басена |  Русија |
| Макс. дужина | 248[1] km |
| Макс. ширина | 80 km |
| Површина | 9.894[2] km2 |
| Макс. дубина | 120[3] m |
| Запремина | 280 km3 |
| ДРВ | 01040100611102000016332 |
  Оњега | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Оњега (познато и као Онего; рус. Оне́жское озеро, Онего; фин. Ääninen, Äänisjärvi) је језеро у европском делу Русије. Површина језера је 9.894 km², његова запремина 280 km³, просечна дубина је 30 метара, а максимална дубина 120 m. На језеру се налази 1.369 острва и њихова укупна површина је 250 km². Језеро Оњега је друго по величини у Европи (одмах после језера Ладога) и седамнаесто у свету.
Језеро је повезано са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.
На острву Кижи, које се налази у севрном делу језера, се налази неколико дрвених цркава које су део Унескове Светске баштине.
На језеру је доста заступљено једрење. Сем тога језеро има велики економски значај због развијеног риболова и транспорта.
Вода језера Оњега користи се за погон велике хидроелектране Свирстроја.
Реке
[уреди | уреди извор]У језеро се улива 58 река, а главне су:
- Шуја (рус. Шуя)
- Суна (рус. Суна)
- Водла (рус. Водла)
- Мегра (рус. Мегра)
- Витегра (рус. Вытегра) и
- Андома (рус. Андома).
Из језера истиче река Свир која га повезује са језером Ладога, а преко њега са реком Невом, Лењинградом и Финским заливом.
Градови
[уреди | уреди извор]
Петрозаводск (рус. Петрозаво́дск), главни град Републике Карелија, се налази на западној обали језера Оњега. Карелија окружује језеро са запада, севера и истока, а са јужни део језера припада Лењинградској области и Волоградској области.
Сем њега на језеру се налазе још и градови:
Геолошка историја
[уреди | уреди извор]Језеро је глацијално-тектонског порекла и представља мали остатак веће воде која је постојала на овим просторима током леденог доба.[4] У геолошком смислу, језеро је прилично младо, настало је – као и скоро сва језера у северној Европи – кроз активност укопавања унутрашњег леденог покривача у другом делу последњег леденог доба, пре око 12.000 година: у палеозојској ери (400. – пре 300 милиона година) цела територија савременог басена језера била је прекривена морским прагом који се налазио у близини древног, скоро екваторског балтичког континента. Седименти у то време – пешчар, песак, глина и кречњак – формирају слој од 200 m-thick (660 ft) који покрива Балтички штит који се састоји од гранита, гнајса и зеленог камена. Повлачење глечера из леденог доба формирало је Литоринско море.[5] Његов ниво је прво био 7—9 m (23—30 ft) виши него сада, али се постепено спуштао, смањујући тако површину мора и формирајући неколико језера у балтичком региону.[6][7]
Топологија и хидрографија
[уреди | уреди извор]Оњешко језеро има површину од 9,700 km2 (3,745 sq mi) без острва и запремину од 280 km3 (67 cu mi); његова дужина је око 245 km (152 mi), а ширина око 90 km (56 mi). То је друго по величини језеро у Европи и 18. по површини језеро на свету. Његове јужне обале су углавном ниске и непрекидне, док су северне обале камените и неравне.[8] Оне садрже бројне издужене увале због којих обрис језера изгледа као џиновски рак. У северном делу лежи велико Заонежје полуострво (рус. Заонежье); јужно од њега је Велико Клименецко (рус. Большой Клименецкий) острво. Западно од њих лежи дубока (дубља од 100 m [330 ft]) област Велике Оњеге (рус. Большое Онего) која садржи Кондопожски (рус. Кондопожская губа, дубина до 78 m [256 ft]), Илем-Горскајски (42 m [138 ft]), Лижемскојски (82 m [269 ft]) и Уницкојски (44 m [144 ft]) залив. Југозападно од Велике Оњеге налази се Петрозаводска Оњега (рус. Петрозаводское Онего) које садржи велики залив Петрозаводск и мали залив Јалгуба и Пингуба. Источно од Заоњежја налази се залив чији се северни део назива Повенецки залив, и јужни Заоњешки залив. Ту се смењују дубоки делови са обалама и острвима који цепају залив на неколико делова. Њихов најјужнији део, Мала Онега, дубок је 40—50 м 40—50 m (130—160 ft). Све обале су камените.[4][9]
 |
Бројеви означавају:
|
Просечна дубина језера је 31 m (102 ft), а најдубље место од 127 m (417 ft) налази се у северном делу. Просечна дубина је 50–60 m у средини и пење се до 20–30 m у јужном делу. Дно је врло неравног профила, прекривено је муљем, а у северном делу садржи бројне ровове различитих величина и облика. Ровови су одвојени великим плитким обалама. Оваква структура дна је погодна за рибу, а обале се користе за привредни риболов.[10][11]
Екологија
[уреди | уреди извор]Док је подручје језера некада било чисто, ниво загађења се постепено повећава, посебно у северозападним и северним деловима где се налазе индустријски објекти Петрозаводск, Кондопога и Медвежјегорск. У овим областима је концентрисано око 80% становништва и више од 90% индустрије басена. Загађење из ова три града износи око 190 милиона кубних метара (6,7 милијарди кубних стопа) канализационих и дренажних вода и 150 t (170 short tons) емисија годишње. Људска активност резултира са око 315 милиона кубних метара (11,1 милијарди кубних стопа) дренажне воде годишње, од чега 46% отпада на индустријску воду и воду за домаћинство, 25% отпада на атмосферске воде, а 16% на мелиорацију. Ова дренажа садржи 810 t (890 tons) фосфора и 17,000 t (18,739 tons) азота; 280 и 11.800 t респективно, ових елемената се уклања реком Свир, док се остатак акумулира у језеру. Бродови и моторни чамци (око 8.000 јединица) доносе нафтно загађење на нивоу од око 830 t (910 tons) по години пловидбе, као и феноле (500 kg [1.100 lb]), олово (100 kg [220 lb]) и оксиде сумпора, азота и угљеника.[12]
Економија
[уреди | уреди извор]Базен језера је главни извор гранита, мермера и црног шкриљаца у Русији који су експлоатисани у овој области од раног 18. века.[13] Напредна је и металургија, посебно у области Петрозаводска која производи око 25% индустријских производа Карелије.[14][15] Водостај језера контролишу хидроелектране Нижнесвирскаја (рус. Нижнесвирская ГЭС, „Доњи Свир“) и Вернесвирскаја (рус. Верхнесвирская ГЭС, „Горњи Свир“). Прва је изграђена између 1927. и 1938. и има вршну снагу од 99 MW. Изградња Вернесвирске електране почела је 1938. године, али је прекинута Другим светским ратом и рад је настављен тек 1947. године. Постројење је завршено 1952. године и давало је 1600 MW електричне енергије.[16] Повезана са постројењем Веркнесвирска акумулација има површину од 9.930 km2 (3.830 sq mi) и запремину од 260 km3 (62 cu mi), односно скоро исто као и језеро Оњега. Њеновом конструкцијом ниво воде језера је подигнут за 0,5 m (20 in).[17]
Језеро садржи добро развијен систем пловидбе који је део Волшко-Балтичког пловног пута[18][19][20] и Беломорско-балтичког канала, који повезује басене Балтичког, Каспијског и северног мора. Ови канали омогућавају водени транспорт робе из језера у земље од Немачке до Ирана; највећи промет иде у Финску, Шведску, Немачку и Данску.[21] Канал Оњега који пролази дуж јужне обале језера тренутно се не користи.[4] Теретни саобраћан на Оњешком језеру износи 10–12 милиона тона годишње, од чега су око 10.300 путовања бродом.[12] Обале језера садрже две луке (Петрозаводск и Медвежјегорск), 5 пристаништа (Кондопога, Повенец, Шала, Витегра и Вазнесење (рус. Вознесенье)) и 41 пристаниште.[9]
Рибарство је важна активност на језеру. Комерцијално се лови око 17 врста, углавном европска златоперка, чагљевка, бела риба, жутоперка, манић, смуђ, гргеч, балавац, шаран, деверика, језерски лосос, штука и нешто мање јаз, липљен, кленић, кедер и караш.[4][21][22]
Док на језеру нема редовног путничког саобраћаја, има неколико туристичких путовања дневно на рутама Петрозаводск–Кижи, Петрозаводск–Велика Губа и Петрозаводск–Шала. Њима управљају хидроглисери и моторни бродови, а користе се и за превоз путника.[23][24] Поред тога, путнички бродови иду на релацији Петрозаводск – Шала.[25]
Једрење је популарна активност на језеру, а у Петрозаводску постоји једриличарски клуб. Од 1972. године, сваке године крајем јула језеро је домаћин највеће регате у Русији („рус. Онежская парусная регата“) која је Отворено првенство Русије у руској класи крстарећих јахти „Опен800“. Регата има међународни статус.[26]
 |
 |
 |
| Бродови на пристаништу „Кижи” | Теретна лука Петрозаводск | Петрозаводск 1915. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Податак за дужину и ширину се наводи на сајту russia.rin.ru, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи површину језера 9.900 km², али подаци варирају и до 9.700 km²
- ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, руска википедија наводи 127 метара
- ^ а б в г S.V. Kislovskiy Did you know? The gazetteer of the Leningrad region. LA: Lenizdat, 1974, pp. 104–105
- ^ Wefer, Gerold (2002). Climate Development and History of the North Atlantic Realm. Springer. стр. 217–219. ISBN 3-540-43201-9.
- ^ A.V. Darinskii (1975). Leningrad Oblast. Lenizdat. стр. 14—26.
- ^ Gerold Wefer (2002). Climate development and history of the North Atlantic realm. Springer. стр. 217—219. ISBN 3-540-43201-9.
- ^ Encyclopedic Dictionary of Geography: Geographical names – Moscow: Soviet Encyclopedia. 1983, p. 319.
- ^ а б Lake Onega. russia.rin.ru. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ Darinskii AV (1975). Leningrad Oblast. Lenizdat. стр. 43—45.
- ^ Karelia. Tourist portal Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2015). Ticrk.ru (2010-03-31). Retrieved on 2013-03-22.
- ^ а б Anthropogenic influences on the ecosystem of Lake Onega. Novgen.freeservers.com. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ Onega Lake (in Russian)
- ^ Петрозаводск in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
- ^ Administration of Petrozavodsk. Official website Архивирано 2011-07-26 на сајту Wayback Machine (in Russian)
- ^ „Verkhnesvirskaya GES”. Great Soviet Encyclopedia.
- ^ „Verkhnesvirsk Reservoir”. Great Soviet Encyclopedia.
- ^ „ВОЛГО-БАЛТИЙСКИЙ ВОДНЫЙ ПУТЬ • Большая российская энциклопедия - электронная версия”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2022. г. Приступљено 13. 02. 2023.
- ^ „Волго-Балтийский водный путь”.
- ^ „Структура управления и построения ВВП”.
- ^ а б Онежское озеро in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
- ^ Lake Onega (Karelia). Fishing in the Onega. Fish and their habitat Архивирано 2010-05-07 на сајту Wayback Machine. Vedlozero.ru. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ Intercity (Water transport Petrozavodsk and Karelia) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2018). Ptz-trans.ru. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ Traffic Information on passenger vessels. Kizhi about. Valaam, Fr. Solovki Архивирано 2010-04-10 на сајту Wayback Machine. Ticrk.ru. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ Vesti Karelia. Comets go to Shalu Архивирано 2011-07-20 на сајту Wayback Machine. Vesti.karelia.ru. Retrieved on 2013-03-22.
- ^ The Onego Regatta. Gov.karelia.ru. Retrieved on 2013-03-22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (М-Ш). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Чланак о језеру на russia.rin.ru (језик: руски)
- Чланак о језеру са детаљном мапом (на www.map.infoflot.ru) (језик: руски)
- Опшрна презентација о језеру Оњега (језик: руски)
- Чланак о језеру на www.russia.com (језик: енглески)
- Чланак о језеру у Енциклопедији Британика из 1911. године (језик: енглески)
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Onega”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 20 (11 изд.). стр. 105.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
